Chat GPT – Имамо (ли) проблем ?

Ли Муни, који је шест година био шеф одељења за увид у податке у Сити Фудбал Групи је изградио водеће одељење аналитике у Манчестер Ситију пре него што је основао MUD Analytics, који сарађује са клубовима у Премијер лиги, Чемпионшипу, Шкотској Премијер лиги и МЛС-у. У једном од интервјуа детаљно је говорио о томе да је сасвим изводљиво да програм вештачке интелигенције (АИ) може да симулира више фудбала за 24 сата него што је икада професионално одиграно у стварном свету у целој 150-годишњој историји игре. И то je поткрепио примером: „Размислите о томе колико је утакмица Пеп Гвардиола могао да игра, води и гледа. Ако се вратите на сваку генерацију која га је довела до тога где је сада, преко Јохана Кројфа и Ринуса Михелса, то сложено искуство би потенцијално могло да се симулира за само неколико сати. Цело знање о решавању проблема било би савршено уграђено у један синтетички мозак. То би створило фасцинантан потенцијал за нове тактике, методе тренинга, начине мерења учинка, препознавање људских тренерских вештина и процену талената.“

Иако још увек постоје неки кораци који се морају направити, напредак у праћењу података играча значи да Муни верује да би фудбал могао достићи тачку у којој би клубови обучавали вештачку интелигенцију да симулира утакмице против својих предстојећих противника, моделирајући појединачне играче на основу њихових техничких квалитета и механике и правећи 3Д анимације како би се утакмице у стварном животу могле одвијати.

Изузетно је интригантан приступ у размишљању да би ова врста вештачке интелигенције могла тренерима дати њихово сопствено безбедно игралиште за преузимање ризика и истраживање много ширег универзума тактика и решења, пре него што ризикују своје послове. Другим речима, обучити технологију да разуме игру у виртуелном простору како би се затим та решења применила у стварном свету.

Док су Шпанија, Француска и Аргентина биле успешније на најновијим међународним турнирима – и биће међу фаворитима и ове године на Светском првенству у фудбалу – управо се Енглеска, Немачка и САД сматрају предњацима у коришћењу вештачке интелигенције како би покушале да стекну предност.

„Енглеска има велике ресурсе и много је уложила у ово“ - каже Алистер МекРоберт, професор анализе учинка на Универзитету Ливерпул Џон Мурс. - „Имају инжењере података, аналитичаре података и специјалисте за учинак иза кулиса у свим својим тимовима, од јуниора до сениора.“ На стадиону Сент Џорџес Парк у Енглеској изграђена је интерактивна сала за састанке са екранима осетљивим на додир и 3Д тактичким таблама, где играчи размењују нове идеје за тимску игру након што саслушају презентације података. Енглеска не користи вештачку интелигенцију само за ствари на терену; користе је и за праћење добробити играча.

Када је Алберт Мунде помогао у покретању Барса Иновационог центра 2017. године, фокус је био на тактичкој анализи. Постигнути су почетни кораци у коришћењу модела података за предвиђање позиционирања појединачних играча противничких тимова и где би се појавиле празнине, али он верује да подаци морају постати приступачнији пре него што се пуне могућности вештачке интелигенције могу ослободити у тој области. „Наш првобитни фокус у области вештачке интелигенције био је на тактичкој страни, али велики део наших инвестиција усмеравамо на превенцију повреда“, каже Мунде који је сада генерални менаџер и одговара председнику Барселоне Џоану Лапорти. Мунде верује да је Барсина инвестиција у Made of Genes, стартап из околног региона Каталоније, као део рунде финансирања од 5 милиона евра (4,2 милиона фунти, 5,2 милиона долара), такође дала ту могућност предвиђања. Најновија инвестиција Барса Иновационог хаба могла би бити најзначајнија до сада по питању свог обима. Инвестирали су у Омнископ, технобиолошку компанију која је основана 2021. године, а која настоји да искористи напредак постигнут у вештачкој интелигенцији и имунологији у последњих неколико година како би трансформисала дијагнозу, лечење болести и санирање повреда.

ФИФА корача ка потпуно технолошкој игри и направила је још један одлучујући корак потврдом да ће сваки играч на овогодишњем Светском првенству бити представљен физички тачним „АИ аватаром“ који ће помоћи у доношењу одлука о офсајду. Председник Ђани Инфантино, током уводног говора на Сајму потрошачке електронике у Лас Вегасу, рекао је да ће систем подразумевати дигитално скенирање свих играча пред турнир. Ти скенови ће се користити за креирање персонализованих 3Д модела, дизајнираних да се уклопе у полуаутоматску технологију офсајда и, по мишљењу ФИФА, отклоне још више сумње у одлуке видео помоћника судије (ВАР). Инфантино, који се никада не стиди суперлатива, инсистира да би аватари „осигурали“ тачније суђења офсајда. „3Д аватари са вештачком интелигенцијом обезбедиће прецизну идентификацију и праћење играча“, рекао је, називајући то „великим напретком у полуаутоматској технологији офсајда, пружајући одличне слике, брже одлуке и јасно разумевање од стране свих“. Полуаутоматска технологија офсајда већ се ослања на десетине камера које прате лопту и до „10.000“ тачака података по играчу. 

Уз представљање аватара, ФИФА је такође најавила Football AI Pro, нову платформу за податке развијену са Леновом која ће бити доступна свим земљама Светског првенства и има за циљ да „помогне у изједначавању услова“ између богатијих и сиромашнијих тимова у спорту који је све више вођен подацима. 

Кад се већ спомиње лопта, Адидас је у октобру 2025. године представио своју најновију креацију, под називом „Трионда“, која ће бити централна у 104 утакмице Светског првенства у Северној Америци ове године. Намерно дизајнирана да ода почаст трима земљама домаћинима Светског првенства, лопта је такође технички најнапреднија лопта овог бренда икада. „Прелазак са онога што смо урадили у Катару, са становишта учинка, био је веома прогресиван, а напредак у томе је такође био веома важан“, рекао је за The Athletic Сем Хенди, генерални менаџер Adidas Football-а . „Учинити да то боље функционише и да заиста изрази културну прилику за фудбал на тржишту такође је учинило овај пројекат, који је трајао преко три године, веома сложеним и занимљивим.“

У кампањи представљања лопте неке ствари делују као да описују „идентификовани летећи објекат “...као: „Трионда“ има потпуно нову конструкцију лопте са четири панела са „намерно дубоким шавовима и стратешки постављеним удубљеним линијама“. Ово, каже Адидас, ствара оптималну стабилност током лета омогућавајући довољан и равномерно распоређен отпор док путује кроз ваздух. Ова званична лопта за меч такође носи најновију верзију Адидасове технологије „Connected Ball“ са новим системом чипова. Поседује чип сензора покрета инерцијалне мерне јединице (IMU) од 500Hz који се налази унутар посебно креираног слоја у једном од четири панела лопте, за разлику од централно монтираног система код претходних дизајна. Технологија лопте је дизајнирана да шаље прецизне податке о лопти систему за видео помоћ судији (VAR) у реалном времену, што може помоћи у убрзавању темпа утакмице пружањем судијама више информација које им помажу да брже доносе одлуке о досуђивању офсајда. Технологија такође може помоћи судијама да идентификују сваки појединачни додир лопте.

Адидас такође има роботе у својим лабораторијама дизајниране да шутирају лопте различитим брзинама и јачинама, укључујући ударце нереалних 200 километара на сат. Ово помаже дизајнерима да прате прецизност и тачност лопте. Такође је било опсежних тестирања од стране стварних људских играча, укључујући слепе тестове како би се утврдило да ли играчи примећују било какву разлику у односу на лопте са или без њихове напредне чип технологије. Тестирање је „да би се осигурало, са становишта издржљивости, да ли ова нова конструкција, те повезане технологије, заиста може да издржи било коју дату ситуацију“, рекао је Шефке. „Али забавна ствар је, заправо, била валидација играча, јер... желели смо да се уверимо да ниједан играч никада неће моћи да примети било коју од тих разлика, и ту смо у основи применили и психолошки научни приступ и слепе тестове.“

ChatGPT, Perplexity, Claude, Gemini, Google AI Overviews, Grok ... у овом времену дубоких промена могуће будућности која ова технологија са собом доноси више забрињава него охрабрује. Могуће је замислити будућност где АИ роботи играју фудбал између себе; прошле године смо видели прву АИ мото-трку болида јапанске Супер Формуле које су самостално возили АИ алгоритми. Шта би могло да се деси ако АИ једном од њих или свима у исто време постави питање – упозорење: Имамо проблем? 

Нама, аналогним и избирљивим љубитељима фудбалске игре не преостаје ништа друго, него „лаички“ закључак, да се утакмица не може играти и одиграти без лопте и двадесет двоје људи на терену. И да су навијачи још увек дванаести играч у реалном времену, док утакмица траје. Они су у центру сваког гола, сваког додавања, сваке одбране. Биће центар камере у сваком тренутку. То су највидљивије ствари фудбала, бар за сада. Али у овом времену фудбалског „максимализма”, где се технологија и неограничена финансијска потпора користи да нађе неки идеализовани апекс највећег светског спорта, лако је заборавити да ипак неки човек мора ту лопту да шутне, гол да постигне, магију да направи.

Највећа грешка је очекивати да ће АИ сама по себи разумeти фудбал као игру. По њеној методологији, она само може да издвоји мање-више веродостојну копију као референцу. Разумеће оно што је јасно описано, доследно именовано, прецизно структурирано и повезано с конкретним примерима употребе. То је оно, што ипак ради човек. Вештачка интелигенција неће решити контроверзе у фудбалу, али већ мења начин на који се игра игра, суди и конзумира. Пут ка успешном усвајању вештачке интелигенције је јасан: објаснити шта технологија ради једноставним језиком.

Одређена недоумица, па и бојазан, није да технологија доноси погрешне одлуке, већ да доноси исправне на начин који делује погрешно. И уместо краја, ево шта о томе каже господин са почетка овог текста: „Искористио сам свако искуство које сам стекао, радећи са неким врхунским тренерима и фудбалерима који размишљају унапред, да бих побољшао наше технологије, али кроз то више ценим људску страну. Један од изазова за људе у области вештачке интелигенције је то што многи од оних који је воде могу бити превише дистанцирани од људске стране. Они себе не виде као рањиве напретком технологије.“

* Наслов текста инспирисан је називом филма  „Хјустон, имамо проблем“  фасцинантном мешавином стварности и фикције, али нема никакве намере нити сличности са темом филма.