Chat GPT – Imamo (li) problem ?

Li Muni, koji je šest godina bio šef odeljenja za uvid u podatke u Siti Fudbal Grupi je izgradio vodeće odeljenje analitike u Mančester Sitiju pre nego što je osnovao MUD Analytics, koji sarađuje sa klubovima u Premijer ligi, Čempionšipu, Škotskoj Premijer ligi i MLS-u. U jednom od intervjua detaljno je govorio o tome da je sasvim izvodljivo da program veštačke inteligencije (AI) može da simulira više fudbala za 24 sata nego što je ikada profesionalno odigrano u stvarnom svetu u celoj 150-godišnjoj istoriji igre. I to je potkrepio primerom: „Razmislite o tome koliko je utakmica Pep Gvardiola mogao da igra, vodi i gleda. Ako se vratite na svaku generaciju koja ga je dovela do toga gde je sada, preko Johana Krojfa i Rinusa Mihelsa, to složeno iskustvo bi potencijalno moglo da se simulira za samo nekoliko sati. Celo znanje o rešavanju problema bilo bi savršeno ugrađeno u jedan sintetički mozak. To bi stvorilo fascinantan potencijal za nove taktike, metode treninga, načine merenja učinka, prepoznavanje ljudskih trenerskih veština i procenu talenata.“

Iako još uvek postoje neki koraci koji se moraju napraviti, napredak u praćenju podataka igrača znači da Muni veruje da bi fudbal mogao dostići tačku u kojoj bi klubovi obučavali veštačku inteligenciju da simulira utakmice protiv svojih predstojećih protivnika, modelirajući pojedinačne igrače na osnovu njihovih tehničkih kvaliteta i mehanike i praveći 3D animacije kako bi se utakmice u stvarnom životu mogle odvijati.

Izuzetno je intrigantan pristup u razmišljanju da bi ova vrsta veštačke inteligencije mogla trenerima dati njihovo sopstveno bezbedno igralište za preuzimanje rizika i istraživanje mnogo šireg univerzuma taktika i rešenja, pre nego što rizikuju svoje poslove. Drugim rečima, obučiti tehnologiju da razume igru u virtuelnom prostoru kako bi se zatim ta rešenja primenila u stvarnom svetu.

Dok su Španija, Francuska i Argentina bile uspešnije na najnovijim međunarodnim turnirima – i biće među favoritima i ove godine na Svetskom prvenstvu u fudbalu – upravo se Engleska, Nemačka i SAD smatraju prednjacima u korišćenju veštačke inteligencije kako bi pokušale da steknu prednost.

„Engleska ima velike resurse i mnogo je uložila u ovo“ - kaže Alister MekRobert, profesor analize učinka na Univerzitetu Liverpul Džon Murs. - „Imaju inženjere podataka, analitičare podataka i specijaliste za učinak iza kulisa u svim svojim timovima, od juniora do seniora.“ Na stadionu Sent Džordžes Park u Engleskoj izgrađena je interaktivna sala za sastanke sa ekranima osetljivim na dodir i 3D taktičkim tablama, gde igrači razmenjuju nove ideje za timsku igru nakon što saslušaju prezentacije podataka. Engleska ne koristi veštačku inteligenciju samo za stvari na terenu; koriste je i za praćenje dobrobiti igrača.

Kada je Albert Munde pomogao u pokretanju Barsa Inovacionog centra 2017. godine, fokus je bio na taktičkoj analizi. Postignuti su početni koraci u korišćenju modela podataka za predviđanje pozicioniranja pojedinačnih igrača protivničkih timova i gde bi se pojavile praznine, ali on veruje da podaci moraju postati pristupačniji pre nego što se pune mogućnosti veštačke inteligencije mogu osloboditi u toj oblasti. „Naš prvobitni fokus u oblasti veštačke inteligencije bio je na taktičkoj strani, ali veliki deo naših investicija usmeravamo na prevenciju povreda“, kaže Munde koji je sada generalni menadžer i odgovara predsedniku Barselone Džoanu Laporti. Munde veruje da je Barsina investicija u Made of Genes, startap iz okolnog regiona Katalonije, kao deo runde finansiranja od 5 miliona evra (4,2 miliona funti, 5,2 miliona dolara), takođe dala tu mogućnost predviđanja. Najnovija investicija Barsa Inovacionog haba mogla bi biti najznačajnija do sada po pitanju svog obima. Investirali su u Omniskop, tehnobiološku kompaniju koja je osnovana 2021. godine, a koja nastoji da iskoristi napredak postignut u veštačkoj inteligenciji i imunologiji u poslednjih nekoliko godina kako bi transformisala dijagnozu, lečenje bolesti i saniranje povreda.

FIFA korača ka potpuno tehnološkoj igri i napravila je još jedan odlučujući korak potvrdom da će svaki igrač na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu biti predstavljen fizički tačnim „AI avatarom“ koji će pomoći u donošenju odluka o ofsajdu. Predsednik Đani Infantino, tokom uvodnog govora na Sajmu potrošačke elektronike u Las Vegasu, rekao je da će sistem podrazumevati digitalno skeniranje svih igrača pred turnir. Ti skenovi će se koristiti za kreiranje personalizovanih 3D modela, dizajniranih da se uklope u poluautomatsku tehnologiju ofsajda i, po mišljenju FIFA, otklone još više sumnje u odluke video pomoćnika sudije (VAR). Infantino, koji se nikada ne stidi superlativa, insistira da bi avatari „osigurali“ tačnije suđenja ofsajda. „3D avatari sa veštačkom inteligencijom obezbediće preciznu identifikaciju i praćenje igrača“, rekao je, nazivajući to „velikim napretkom u poluautomatskoj tehnologiji ofsajda, pružajući odlične slike, brže odluke i jasno razumevanje od strane svih“. Poluautomatska tehnologija ofsajda već se oslanja na desetine kamera koje prate loptu i do „10.000“ tačaka podataka po igraču. 

Uz predstavljanje avatara, FIFA je takođe najavila Football AI Pro, novu platformu za podatke razvijenu sa Lenovom koja će biti dostupna svim zemljama Svetskog prvenstva i ima za cilj da „pomogne u izjednačavanju uslova“ između bogatijih i siromašnijih timova u sportu koji je sve više vođen podacima. 

Kad se već spominje lopta, Adidas je u oktobru 2025. godine predstavio svoju najnoviju kreaciju, pod nazivom „Trionda“, koja će biti centralna u 104 utakmice Svetskog prvenstva u Severnoj Americi ove godine. Namerno dizajnirana da oda počast trima zemljama domaćinima Svetskog prvenstva, lopta je takođe tehnički najnaprednija lopta ovog brenda ikada. „Prelazak sa onoga što smo uradili u Kataru, sa stanovišta učinka, bio je veoma progresivan, a napredak u tome je takođe bio veoma važan“, rekao je za The Athletic Sem Hendi, generalni menadžer Adidas Football-a . „Učiniti da to bolje funkcioniše i da zaista izrazi kulturnu priliku za fudbal na tržištu takođe je učinilo ovaj projekat, koji je trajao preko tri godine, veoma složenim i zanimljivim.“

U kampanji predstavljanja lopte neke stvari deluju kao da opisuju „identifikovani leteći objekat “...kao: „Trionda“ ima potpuno novu konstrukciju lopte sa četiri panela sa „namerno dubokim šavovima i strateški postavljenim udubljenim linijama“. Ovo, kaže Adidas, stvara optimalnu stabilnost tokom leta omogućavajući dovoljan i ravnomerno raspoređen otpor dok putuje kroz vazduh. Ova zvanična lopta za meč takođe nosi najnoviju verziju Adidasove tehnologije „Connected Ball“ sa novim sistemom čipova. Poseduje čip senzora pokreta inercijalne merne jedinice (IMU) od 500Hz koji se nalazi unutar posebno kreiranog sloja u jednom od četiri panela lopte, za razliku od centralno montiranog sistema kod prethodnih dizajna. Tehnologija lopte je dizajnirana da šalje precizne podatke o lopti sistemu za video pomoć sudiji (VAR) u realnom vremenu, što može pomoći u ubrzavanju tempa utakmice pružanjem sudijama više informacija koje im pomažu da brže donose odluke o dosuđivanju ofsajda. Tehnologija takođe može pomoći sudijama da identifikuju svaki pojedinačni dodir lopte.

Adidas takođe ima robote u svojim laboratorijama dizajnirane da šutiraju lopte različitim brzinama i jačinama, uključujući udarce nerealnih 200 kilometara na sat. Ovo pomaže dizajnerima da prate preciznost i tačnost lopte. Takođe je bilo opsežnih testiranja od strane stvarnih ljudskih igrača, uključujući slepe testove kako bi se utvrdilo da li igrači primećuju bilo kakvu razliku u odnosu na lopte sa ili bez njihove napredne čip tehnologije. Testiranje je „da bi se osiguralo, sa stanovišta izdržljivosti, da li ova nova konstrukcija, te povezane tehnologije, zaista može da izdrži bilo koju datu situaciju“, rekao je Šefke. „Ali zabavna stvar je, zapravo, bila validacija igrača, jer... želeli smo da se uverimo da nijedan igrač nikada neće moći da primeti bilo koju od tih razlika, i tu smo u osnovi primenili i psihološki naučni pristup i slepe testove.“

ChatGPT, Perplexity, Claude, Gemini, Google AI Overviews, Grok ... u ovom vremenu dubokih promena moguće budućnosti koja ova tehnologija sa sobom donosi više zabrinjava nego ohrabruje. Moguće je zamisliti budućnost gde AI roboti igraju fudbal između sebe; prošle godine smo videli prvu AI moto-trku bolida japanske Super Formule koje su samostalno vozili AI algoritmi. Šta bi moglo da se desi ako AI jednom od njih ili svima u isto vreme postavi pitanje – upozorenje: Imamo problem? 

Nama, analognim i izbirljivim ljubiteljima fudbalske igre ne preostaje ništa drugo, nego „laički“ zaključak, da se utakmica ne može igrati i odigrati bez lopte i dvadeset dvoje ljudi na terenu. I da su navijači još uvek dvanaesti igrač u realnom vremenu, dok utakmica traje. Oni su u centru svakog gola, svakog dodavanja, svake odbrane. Biće centar kamere u svakom trenutku. To su najvidljivije stvari fudbala, bar za sada. Ali u ovom vremenu fudbalskog „maksimalizma”, gde se tehnologija i neograničena finansijska potpora koristi da nađe neki idealizovani apeks najvećeg svetskog sporta, lako je zaboraviti da ipak neki čovek mora tu loptu da šutne, gol da postigne, magiju da napravi.

Najveća greška je očekivati da će AI sama po sebi razumeti fudbal kao igru. Po njenoj metodologiji, ona samo može da izdvoji manje-više verodostojnu kopiju kao referencu. Razumeće ono što je jasno opisano, dosledno imenovano, precizno strukturirano i povezano s konkretnim primerima upotrebe. To je ono, što ipak radi čovek. Veštačka inteligencija neće rešiti kontroverze u fudbalu, ali već menja način na koji se igra igra, sudi i konzumira. Put ka uspešnom usvajanju veštačke inteligencije je jasan: objasniti šta tehnologija radi jednostavnim jezikom.

Određena nedoumica, pa i bojazan, nije da tehnologija donosi pogrešne odluke, već da donosi ispravne na način koji deluje pogrešno. I umesto kraja, evo šta o tome kaže gospodin sa početka ovog teksta: „Iskoristio sam svako iskustvo koje sam stekao, radeći sa nekim vrhunskim trenerima i fudbalerima koji razmišljaju unapred, da bih poboljšao naše tehnologije, ali kroz to više cenim ljudsku stranu. Jedan od izazova za ljude u oblasti veštačke inteligencije je to što mnogi od onih koji je vode mogu biti previše distancirani od ljudske strane. Oni sebe ne vide kao ranjive napretkom tehnologije.“

* Naslov teksta inspirisan je nazivom filma  „Hjuston, imamo problem“  fascinantnom mešavinom stvarnosti i fikcije, ali nema nikakve namere niti sličnosti sa temom filma.