КОРНЕР: Продужетак јесење неизвесности

Никад краћа зимска пауза је завршена. Суперлигаши у хладне дане настављају првенствену трку. Ако је судити по јесени биће изузетно неизвесна и у борби за титулу, Европу и опстанак.

Први део сезоне донео нам је много неочекиваних исхода. Партизан је, иако са драстично подмлађеним тимом, деловао препорођени, неочекивано завршио на првом месту. Црвена звезда је, с друге стране, била најрањивија у последњих скоро десет година. Железничар и Радник су све изненадили.

Узрок јесење драме највише је скраћење елитног ранга са 16 на 14 клубова. Испадање чак четири тима директно повећало је тензију и бригу половине чланова друштва најбољих да ли ће и наредне сезоне остати у истом такмичењу. Због тога није било калкулација, па ни сумњивих утакмица као раније, што нас је све обрадовало. Пошто се и даље жалимо на квалитет, неизвесност нас је орасположила и уверила да је бољитак могућ кад се Супер лига буде свела на разумних 12 клубова. Једино значај сваког места доноси регуларност и жестоку борбу. За побољшање нивоа игара потребно је нешто више, а све је то достижније у краћој лиги.

Мало ко, ипак, поставља питање шампиона. Црвена звезда се претплатила на титуле па и кад има бод заостатка није много оних који сумњају да ће трофеј отићи у комшилук. За Партизан је добро да је после дуго година конкурентан, а доласци Стефана Митровића и Саше Здјелара, упркос одласку голгетера Јована Милошевића, вратили су наду навијачима клуба из Хумске да је чудо могуће. Дуг пост црно-белих условио је да се евентуално освајање титуле граничи са научном фантастиком, због чега нам је и јесен изгледала невероватном.

Војводина вреба шансу из прикрајка, чини се да није довољно зрела за завршни корак, без обзира што је два пута савладала Црвену звезду.

Нови Пазар је стабилан и опет велики кандидат за европску визу. У исту трку умешаће се Железничар, уз Чукарички и Раднички 1923 као и раније предодређене као претенденте за излазак на међународну сцену. Радник је сигурно слабији после одласка Дагласа Овуса и питање је хоће ли поновити слабу јесен.

ТСЦ може боље, ОФК Београд делује ослабљено, питање је хоће ли доћи до плеј-офа. Слична је ситуација са Младошћу. Само о опстанку размишљају ИМТ, Јавор, Раднички из Ниша, Спартак и Напредак. Остаћемо можда без једног од „стратешких центара за пролеће”, али то је ионако већ пројекат који је давно пропао.

Најпозитивније од свега је што верујемо да ће на српским теренима моћи да се игра и током фебруара. Бољи квалитет подлога донео нам је оно о чему смо дуго маштали, због тога је и пауза била кратка. Одавно је апсолвиран закључак да је за боље и континуираније такмичење неопходна инфраструктура на вишем нивоу. Пролеће може да покаже да је наш фудбал на путу опоравка, бар оног минималног, довољног за ведрије погледе и мало више гледалаца.