Nikad kraća zimska pauza je završena. Superligaši u hladne dane nastavljaju prvenstvenu trku. Ako je suditi po jeseni biće izuzetno neizvesna i u borbi za titulu, Evropu i opstanak.
Prvi deo sezone doneo nam je mnogo neočekivanih ishoda. Partizan je, iako sa drastično podmlađenim timom, delovao preporođeni, neočekivano završio na prvom mestu. Crvena zvezda je, s druge strane, bila najranjivija u poslednjih skoro deset godina. Železničar i Radnik su sve iznenadili.
Uzrok jesenje drame najviše je skraćenje elitnog ranga sa 16 na 14 klubova. Ispadanje čak četiri tima direktno povećalo je tenziju i brigu polovine članova društva najboljih da li će i naredne sezone ostati u istom takmičenju. Zbog toga nije bilo kalkulacija, pa ni sumnjivih utakmica kao ranije, što nas je sve obradovalo. Pošto se i dalje žalimo na kvalitet, neizvesnost nas je oraspoložila i uverila da je boljitak moguć kad se Super liga bude svela na razumnih 12 klubova. Jedino značaj svakog mesta donosi regularnost i žestoku borbu. Za poboljšanje nivoa igara potrebno je nešto više, a sve je to dostižnije u kraćoj ligi.
Malo ko, ipak, postavlja pitanje šampiona. Crvena zvezda se pretplatila na titule pa i kad ima bod zaostatka nije mnogo onih koji sumnjaju da će trofej otići u komšiluk. Za Partizan je dobro da je posle dugo godina konkurentan, a dolasci Stefana Mitrovića i Saše Zdjelara, uprkos odlasku golgetera Jovana Miloševića, vratili su nadu navijačima kluba iz Humske da je čudo moguće. Dug post crno-belih uslovio je da se eventualno osvajanje titule graniči sa naučnom fantastikom, zbog čega nam je i jesen izgledala neverovatnom.
Vojvodina vreba šansu iz prikrajka, čini se da nije dovoljno zrela za završni korak, bez obzira što je dva puta savladala Crvenu zvezdu.
Novi Pazar je stabilan i opet veliki kandidat za evropsku vizu. U istu trku umešaće se Železničar, uz Čukarički i Radnički 1923 kao i ranije predodređene kao pretendente za izlazak na međunarodnu scenu. Radnik je sigurno slabiji posle odlaska Daglasa Ovusa i pitanje je hoće li ponoviti slabu jesen.
TSC može bolje, OFK Beograd deluje oslabljeno, pitanje je hoće li doći do plej-ofa. Slična je situacija sa Mladošću. Samo o opstanku razmišljaju IMT, Javor, Radnički iz Niša, Spartak i Napredak. Ostaćemo možda bez jednog od „strateških centara za proleće”, ali to je ionako već projekat koji je davno propao.
Najpozitivnije od svega je što verujemo da će na srpskim terenima moći da se igra i tokom februara. Bolji kvalitet podloga doneo nam je ono o čemu smo dugo maštali, zbog toga je i pauza bila kratka. Odavno je apsolviran zaključak da je za bolje i kontinuiranije takmičenje neophodna infrastruktura na višem nivou. Proleće može da pokaže da je naš fudbal na putu oporavka, bar onog minimalnog, dovoljnog za vedrije poglede i malo više gledalaca.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
