КОРНЕР: Криза у Партизану, охрабрене Нишлије

Јесени препуној изненађујућих резултата на почетку пролећног дела првенства додато је још једно. Партизан је само ремизирао са Радничким из Ниша (0:0), иако је већи део утакмице (од 37. минута) имао играча више и већ на старту наставка сезоне препустио прво место Црвеној звезди. Тим са Чаира једини на три утакмице није изгубио од водећег двојца.

Зна се да су прва кола, било на лето или зиму, кад се наставља борба за бодове, увек непредвидива. Ниједан тим не може да буде сигуран да је у доброј форми, много екипа је и промењено током паузе па се уводни мечеви пролећног дела шампионата увек ишчекују резервисано, ако не и са подозрењем.

Припремни период показао је да у Партизану нешто шкрипи. Одлазак нападача Јована Милошевића, односно истек његове позајмице од Штутгарта, који није хтео да га поново пошаље у Хумску већ у Вердер како би му био ближе оку, показује се као ненадокнадив хендикеп. Црно-бели су и последњу јесењу утакмицу против ИМТ-а у Лозници одиграли без голгетера, што се одразило на резултат (0:1). За само два меча Парни ваљак је од четири бода предности стигао до „поена” минуса и сад још мање људи верује да је могућа смена на трону.

Можда повратак Саше Здјелара и довођење Стефана Митровића значајно подигну ниво игре Партизана, али чини се да вицешампион има проблеме на другим местима у тиму, као и на клупи. Кад се промени тренер у сред сезоне онда се доводи бољи, а не дебитант у Супер лиги (Ненад Стојаковић), са знатно мање искуства од Срђана Благојевића.

С друге стране, Нишлије су стекле самопоуздање у борби за опстанак. Грчки стручњак Такис Лемонис је на три утакмице остварио сва три исхода, с тим да реми са Топчидерског брда вреди више од бода. Раднички, заправо, представља најбољи пример, како повољни исходи у дуелу са вечитима не морају да значе и добар пласман. Нишлије су тек на 14. позицији и у наредним колима морају да побеђују слабије саставе од оних које су неочекивано зауставили у трци за титулу. Само уз серију добрих резултата на Чаиру могу да се надају доласку суперлигаша у град крај Нишаве и наредне сезоне. Пролеће је тек почео, изазове и тешке утакмице имаће сви, без обзира које су им могућности и са каквим су амбицијама дочекали наставак шампионата. Неизвесност је, уосталом, највећи добитак у првој од две транзиционе суперлигашке сезоне док се елитни ранг не сведе на разумних 12 клубова.