KORNER: Kriza u Partizanu, ohrabrene Nišlije

Jeseni prepunoj iznenađujućih rezultata na početku prolećnog dela prvenstva dodato je još jedno. Partizan je samo remizirao sa Radničkim iz Niša (0:0), iako je veći deo utakmice (od 37. minuta) imao igrača više i već na startu nastavka sezone prepustio prvo mesto Crvenoj zvezdi. Tim sa Čaira jedini na tri utakmice nije izgubio od vodećeg dvojca.

Zna se da su prva kola, bilo na leto ili zimu, kad se nastavlja borba za bodove, uvek nepredvidiva. Nijedan tim ne može da bude siguran da je u dobroj formi, mnogo ekipa je i promenjeno tokom pauze pa se uvodni mečevi prolećnog dela šampionata uvek iščekuju rezervisano, ako ne i sa podozrenjem.

Pripremni period pokazao je da u Partizanu nešto škripi. Odlazak napadača Jovana Miloševića, odnosno istek njegove pozajmice od Štutgarta, koji nije hteo da ga ponovo pošalje u Humsku već u Verder kako bi mu bio bliže oku, pokazuje se kao nenadoknadiv hendikep. Crno-beli su i poslednju jesenju utakmicu protiv IMT-a u Loznici odigrali bez golgetera, što se odrazilo na rezultat (0:1). Za samo dva meča Parni valjak je od četiri boda prednosti stigao do „poena” minusa i sad još manje ljudi veruje da je moguća smena na tronu.

Možda povratak Saše Zdjelara i dovođenje Stefana Mitrovića značajno podignu nivo igre Partizana, ali čini se da vicešampion ima probleme na drugim mestima u timu, kao i na klupi. Kad se promeni trener u sred sezone onda se dovodi bolji, a ne debitant u Super ligi (Nenad Stojaković), sa znatno manje iskustva od Srđana Blagojevića.

S druge strane, Nišlije su stekle samopouzdanje u borbi za opstanak. Grčki stručnjak Takis Lemonis je na tri utakmice ostvario sva tri ishoda, s tim da remi sa Topčiderskog brda vredi više od boda. Radnički, zapravo, predstavlja najbolji primer, kako povoljni ishodi u duelu sa večitima ne moraju da znače i dobar plasman. Nišlije su tek na 14. poziciji i u narednim kolima moraju da pobeđuju slabije sastave od onih koje su neočekivano zaustavili u trci za titulu. Samo uz seriju dobrih rezultata na Čairu mogu da se nadaju dolasku superligaša u grad kraj Nišave i naredne sezone. Proleće je tek počeo, izazove i teške utakmice imaće svi, bez obzira koje su im mogućnosti i sa kakvim su ambicijama dočekali nastavak šampionata. Neizvesnost je, uostalom, najveći dobitak u prvoj od dve tranzicione superligaške sezone dok se elitni rang ne svede na razumnih 12 klubova.