Крушевац и Суботица једни су од стратешких фудбалских центара Србије због којих је, како је образложено, Извршни одбор ФСС током претпрошле деценије одлучио да Супер лига од сезоне 2009/10. уместо 12 поново броји 16 клубова. Како Напредак и Спартак играју ове сезоне вероватно им не би помогло ни да се елитни ранг за следеће првенство не скраћује на 14 екипа. Уопште, прича о центрима одавно не пије воду, а и раније је служила више као изговор за удовољавање многима него развој фудбала у појединим срединама.
Два стара и дугогодишња суперлигаша нису успела да се високо позиционирају у фудбалској хијерархији Србије и разлог што наредне сезоне вероватно неће играти у елити није скраћење лиге, већ бројни пропуста и немогућности да буду на нивоу већине осталих чланова друштва најбољих. Било би добро да исту судбину избегне пре свих нишки Раднички. Крагујевачки Раднички и Нови Пазар су много бољи и ближи су борби за Европу него за опстанак.
Клуб из срца Шумадије једини је добитак система такмичења од којег смо имали много више штете него користи. Могу и Новопазарци да добију такав епитет, међутим, они су у највиши ранг ушли 2011. административном одлуком (уместо БАСК-а који је одустао), па они и немају много везе са тадашњим одлукама фудбалских челника. Исти је чак случај и са Крагујевчанима, члановима Супер лиге од 2011/12, али они су се на терену изборили за место међу најбољима, мада им је ранијим решењима конкуренција смањена. Оба клуба су шансу искористила и прошлог лета (Раднички 1923. и 2024) играла у квалификацијама за Лигу конференције.
Крушевљани и Суботичани међутим, нису успели да организационо и играчки буду на вишем нивоу. Године провлачења су прошлост и ако се не надају чуду у последњих 15 кола морају да већ размишљају како ће се вратити на елитну позорницу. Уколико извуку поуке можда је за њих и боље да следећу сезону одиграју са прволигашима. Ако заузму прва два места у Првој лиги, Спартак и Напредак би у првенству 2027/28. играли у Супер лиги са 12 клубова, из које ће испадати један тим, а један играти бараж, што је за такве клубове лакши начин да на дуже изборе статус у елити.
Много пута доказана фраза да имена не играју, да није битна величина града и стадиона, као ни клупска традиција, добиће ове сезоне још једну потврду. Средине из којих су поникли бројни асови остаће без најбољег фудбала, али зар Радник и Јавор нису најбољи примери да други ранг није лош?!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
