Олимпијска медаља је симбол највећег спортског успеха у каријери, али стварна материјална вредност често изненађује. Док се спортисти боре за славу и престиж, вредност метала од којег су медаље направљене може бити релативно скромна.
Највише критика изазива бронзана медаља. Направљена је углавном од бакра (око 420 грама), а њена чиста материјална вредност износи свега око четири евра, мање од цене просечног оброка. Разлог је то што бронза није племенити метал, већ легура у којој доминира бакар, уз додатке других метала.
Сребрна и златна медаља вреде знатно више. Сребрна садржи приближно 500 грама чистог сребра и процењује се на око 1.136 евра. Златна медаља има сребрну основу пресвучену златом, а вредност употребљеног метала достиже око 1.819 евра.
Цене племенитих метала у међувремену су нагло порасле. У односу на Олимпијске игре 2024. године, вредност златне медаље се више него удвостручила. Медаље је израдила италијанска државна ковница, користећи рециклиране метале из сопствене производње.
Последње олимпијско злато од чистог злата додељено је још 1912. године у Лондону. Тешко 26 грама, тада је вредело око 20 долара, док би по данашњим ценама његова вредност премашила 4.000 евра. Од тада златна медаља више није од пуног злата, остао је назив, али не и материјал.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
