Koliko zaista vrede olimpijske medalje

Olimpijska medalja je simbol najvećeg sportskog uspeha u karijeri, ali stvarna materijalna vrednost često iznenađuje. Dok se sportisti bore za slavu i prestiž, vrednost metala od kojeg su medalje napravljene može biti relativno skromna.

Najviše kritika izaziva bronzana medalja. Napravljena je uglavnom od bakra (oko 420 grama), a njena čista materijalna vrednost iznosi svega oko četiri evra, manje od cene prosečnog obroka. Razlog je to što bronza nije plemeniti metal, već legura u kojoj dominira bakar, uz dodatke drugih metala.

Srebrna i zlatna medalja vrede znatno više. Srebrna sadrži približno 500 grama čistog srebra i procenjuje se na oko 1.136 evra. Zlatna medalja ima srebrnu osnovu presvučenu zlatom, a vrednost upotrebljenog metala dostiže oko 1.819 evra.

Cene plemenitih metala u međuvremenu su naglo porasle. U odnosu na Olimpijske igre 2024. godine, vrednost zlatne medalje se više nego udvostručila. Medalje je izradila italijanska državna kovnica, koristeći reciklirane metale iz sopstvene proizvodnje.

Poslednje olimpijsko zlato od čistog zlata dodeljeno je još 1912. godine u Londonu. Teško 26 grama, tada je vredelo oko 20 dolara, dok bi po današnjim cenama njegova vrednost premašila 4.000 evra. Od tada zlatna medalja više nije od punog zlata, ostao je naziv, ali ne i materijal.