„У Партизану сам васпитаван као играч и човек“

Филип Маркишић се вратио где је све почело. Тамо где је као дечак први пут обукао дрес који му је био већи од снова које је носио у очима. На исти терен на којем је учио како се пада, али и устаје и како се клуб воли више од свега.

Године су пролазиле, стадиони су се мењали, рефлектори су били јачи, али једна ствар је остала – срце је куцало за исти грб. И сада, као исуснији, снажнији и богатији за многе утакмице, закуцао је на стара врата. Ово није само трансфер, већ прича која је направила пуни круг. Дечак који је сањао под трибинама се вратио кући.

- После епизода у Супер и Првој лиги Србије, дошло је време за повратак у „Земунело“ и овај моменат за мене носи посебну тежину. Прошао сам кроз комплетну Омладинску школу Партизана, ту сам васпитаван као играч и човек. То је место где сам одрастао и сматрам га својом кућом. Телеоптик и Партизан су за мене одувек били једно.

Чудни су путеви фудбалски, а поучен тиме да нико не зна шта носи дан, а шта ноћ, дефанзивни везиста је себе удостојио „луксуза“ да репризира оне дане који су му обележили период одрастања.

- До доласка у Телеоптик је дошло сплетом околности. Током прве полусезоне сам тренирао са екипом, одржавао форму и чекао понуде које би задовољиле моје амбиције. Почетком јанура сам разговарао са тренером Марком Јовановићем о могућем доласку. Како су дани пролазили идеја ми се све више допадала, али смо се договорили да сачекамо прелазни рок како бисмо могли конкретније да дефинишемо ствари.

Стрпљиво, јер другачије не уме, је чекао да свака коцкица легне на своје место.

- У међувремену сам имао стастанак са Ненадом Маринковићем, Миралемом Сулејманијем, председником Данилом Вукићевићем и секретаром Зораном Машићем. Представљен ми је јасан пројекат за развој клуба у наредном периоду. Примарни циљ је да останемо на трону. Осетио сам ентузијазам, енергију и јасну амбицију и управо то је пресудило да упркос понудама које сам имао из вишег ранга, изаберем, слободно могу да кажем, свој клуб.

Филипу је добро познато да је оног трена када је преко усана превалио „да“ морао да се помири са чињеницом да ће на његова плећа пасти огромна доза одговорности.

- Дошао сам у тим иза којег је сјајна јесен, а за то су најзаслужнији момци који су изнели огроман терет. Тачно је да је екипа остала без неколико важних играча који су прикључени првом тиму Партизана, али историја „Земунела“ сведочи да је то нормалан пут развоја и негде циљ сваког појединца. Уз капитена Војислава Станковића, те Марка Шћеповића, Немању Стевановића, као и шефа Марка Јовановића верујем да својим искуством могу да допринесем стабилности и континуитету резултата.

Проверени дефанзивац у „вези“ не крије да, да попут свих јуноша који су фудбалску азбуку учили у Партизану, снања снове о дресу у црно-белој боји.

- Амбиције су јасне, желимо да останемо на лидерској позицији и трасирамо пут у Прву лигу Србије. С том идејом и тим ставом почињемо и завршавамо сваки тренинг, тако је од првог дана припрема. Такође, поред тога као играч имам личне амбиције и циљеве, а то је да остварим дечачки сан и једног дана обучем црно-бели дрес – с тоналитетом пуним оптимизма и самопоуздања поручио је Филип Маркишић, дефанзивац у вези који ће, без сумње, бити једна од најчвршћих карика у табору Партизанове филијале.