„U Partizanu sam vaspitavan kao igrač i čovek“

Filip Markišić se vratio gde je sve počelo. Tamo gde je kao dečak prvi put obukao dres koji mu je bio veći od snova koje je nosio u očima. Na isti teren na kojem je učio kako se pada, ali i ustaje i kako se klub voli više od svega.

Godine su prolazile, stadioni su se menjali, reflektori su bili jači, ali jedna stvar je ostala – srce je kucalo za isti grb. I sada, kao isusniji, snažniji i bogatiji za mnoge utakmice, zakucao je na stara vrata. Ovo nije samo transfer, već priča koja je napravila puni krug. Dečak koji je sanjao pod tribinama se vratio kući.

- Posle epizoda u Super i Prvoj ligi Srbije, došlo je vreme za povratak u „Zemunelo“ i ovaj momenat za mene nosi posebnu težinu. Prošao sam kroz kompletnu Omladinsku školu Partizana, tu sam vaspitavan kao igrač i čovek. To je mesto gde sam odrastao i smatram ga svojom kućom. Teleoptik i Partizan su za mene oduvek bili jedno.

Čudni su putevi fudbalski, a poučen time da niko ne zna šta nosi dan, a šta noć, defanzivni vezista je sebe udostojio „luksuza“ da reprizira one dane koji su mu obeležili period odrastanja.

- Do dolaska u Teleoptik je došlo spletom okolnosti. Tokom prve polusezone sam trenirao sa ekipom, održavao formu i čekao ponude koje bi zadovoljile moje ambicije. Početkom janura sam razgovarao sa trenerom Markom Jovanovićem o mogućem dolasku. Kako su dani prolazili ideja mi se sve više dopadala, ali smo se dogovorili da sačekamo prelazni rok kako bismo mogli konkretnije da definišemo stvari.

Strpljivo, jer drugačije ne ume, je čekao da svaka kockica legne na svoje mesto.

- U međuvremenu sam imao stastanak sa Nenadom Marinkovićem, Miralemom Sulejmanijem, predsednikom Danilom Vukićevićem i sekretarom Zoranom Mašićem. Predstavljen mi je jasan projekat za razvoj kluba u narednom periodu. Primarni cilj je da ostanemo na tronu. Osetio sam entuzijazam, energiju i jasnu ambiciju i upravo to je presudilo da uprkos ponudama koje sam imao iz višeg ranga, izaberem, slobodno mogu da kažem, svoj klub.

Filipu je dobro poznato da je onog trena kada je preko usana prevalio „da“ morao da se pomiri sa činjenicom da će na njegova pleća pasti ogromna doza odgovornosti.

- Došao sam u tim iza kojeg je sjajna jesen, a za to su najzaslužniji momci koji su izneli ogroman teret. Tačno je da je ekipa ostala bez nekoliko važnih igrača koji su priključeni prvom timu Partizana, ali istorija „Zemunela“ svedoči da je to normalan put razvoja i negde cilj svakog pojedinca. Uz kapitena Vojislava Stankovića, te Marka Šćepovića, Nemanju Stevanovića, kao i šefa Marka Jovanovića verujem da svojim iskustvom mogu da doprinesem stabilnosti i kontinuitetu rezultata.

Provereni defanzivac u „vezi“ ne krije da, da poput svih junoša koji su fudbalsku azbuku učili u Partizanu, snanja snove o dresu u crno-beloj boji.

- Ambicije su jasne, želimo da ostanemo na liderskoj poziciji i trasiramo put u Prvu ligu Srbije. S tom idejom i tim stavom počinjemo i završavamo svaki trening, tako je od prvog dana priprema. Takođe, pored toga kao igrač imam lične ambicije i ciljeve, a to je da ostvarim dečački san i jednog dana obučem crno-beli dres – s tonalitetom punim optimizma i samopouzdanja poručio je Filip Markišić, defanzivac u vezi koji će, bez sumnje, biti jedna od najčvršćih karika u taboru Partizanove filijale.