Почетна / Фудбал / Остале лиге

Између устаничке прошлости и фудбалске будућности

Главаш из Глибовца сања прво место у Подунавској окружној лиги и од ове зиме узда се у свог Александра Тацковића
ФОТО: Лична архива / А. Тацковић

Сретење је празник сусрета, у Глибовцу има „домаћи терен”.

Село на врх брда надомак Смедеревске Паланке чува успомену на давна, славна времена. Прошлост се не чува само у сећању, већ се износи на игралиште сваке недеље. Име Станоја Главаша не чека празник да би се поменуло, оно се носи на дресу, у свлачионици и у причама с колена на колено.

Клуб који данас поносно носи име чувеног устаника, свој нови почетак рачуна од 2005. Пре тога, фудбал у Глибовцу деценијама је „мировао” под називом Омладинац. После паузе, дошло је време за промене и име које Глибовчанима не значи само историјски, већ и фудбалски успех.

Главаш постаје више од тима - симбол истрајности једног места које није желело да остане без свог клуба.

Нажалост, о Станоју Главашу су више знали аустријски и турски обавештајци него домаћи хроничари, али у његовом родном селу заборав није био опција. Међу устаницима се говорило: „Где је Главаш, ту је и победа”, а са тим истим жаром данашњи клуб води своји спортске битке.

Александар Миловановић, председник и оснивач обновљеног клуба, кроз разговор вратио се на године чекања:

- Поновно покретање клуба била је идеја групе младих љубитеља спорта како би мештанима вратили осмехе. Жеља за такмичењем у омиљеном спорту била је испуњена.

Две деценије касније, та прича добија нову симболику. Ове зиме прича о сусрету добила је своју најлепшу епизоду. У Глибовац се вратио Александар Тацковић, дете села и најзвучније појачање у зимском прелазном року. Његов долазак није само спортска вест, већ лична и заједничка прича:

- Повратак кући баш ове сезоне доноси посебну драж. С дугогодишњим другарима покушаћу да овог пролећа из Подунавске окружне лиге клуб пређе у Зону „Дунав”. Први пут ћу сениорски фудбал да играм пред породицом, комшијама, познаницима.

Миловановић подсећа да је клуб нераскидиво везан за судбину самог места. Почетак миленијума био је обележен неизвесношћу и ратним ожиљцима који нису заобишли ни Глибовац, али фудбал ни тада није стао.

- Док су се још чуле сирене и неизвесност била део свакодневице, терен је био наше једино уточиште, где смо бар на 90 минута могли да заборавимо све око себе. Учили смо да истрајемо, да се држимо заједно и кад није лако. Без много услова и сигурности градили смо темеље клуба у најтежим временима, верујући да ће доћи дан кад ћемо да се боримо за велике ствари пред пуним трибинама.

Из тог периода борбе и поновног рађања готово да нема сачуваних фотографија. Мислило се само како да лопта поново крене с центра. Данас, кад је клуб стао на ноге, историјски улазак у Подунавску окружну лигу и Тацковићев долазак остају као трајни записи једног новог, светлијег поглавља.

Како је село видало ране, тако је и клуб растао. Данас, Глибовац више не игра да би преживео, већ се равноправно бори за улазак у виши ранг.

Амбиције управе и људи који воде Главаш поклопиле су се с визијом коју носи Тацковић, повратак је завршни део слагалице потребан за јачање конкуренције.

- Прошао сам много тога у каријери, али је ово мој званично први мандат код куће и осећај је неописив. Не долазим само да одиграм пролећни део сезоне. Једва чекам први излазак на терен и подршку с трибина која има посебан значај кад знаш да те гледају твоји људи.

У таквом окружењу, фудбал није само резултат на табели, већ продужетак идентитета. Сваки излазак на терен је подсећање на то ко си и одакле долазиш.

Име Главаш за Тацковића није само ознака на дресу.

- Представља историју самог села, нашег народа и традицију које оно носи.

Миловановић у томе види потврду да клуб има ширу улогу од саме игре:

- Главаш је данас сигурно понос села, самим тим што се људи ту окупљају и подржавају нас долазе и неки резултати, све је то увек било повезано.

У селима попут Глибовца, клубови нису пролазне станице. Ту се учи како се игра, али и како се припада.

Тацковићев повратак има и ширу поруку, да се искуство стечено ван села може вратити кући и постати темељ нечег већег.

Поред сениорске екипе, план је да се паралелно оживи и омладински погон, да се што више деце врати на терен и уђе у фудбалску породицу.

Ко је бар једном стајао уз ограду терена у Глибовцу, зна да публика није украс већ део тима. Аплаузи се не мере бројем, већ припадањем, подршка често надјача звук судијске пиштаљке. Уз терен стоје и они који памте стара, тешка времена и они који тек уче шта значи носити дрес са именом Станоја Главаша. Дух који се преноси с генерације на генерацију, остаје најјаче појачање, невидљиво у статистици, пресудно кад је најпотребније.

Главаш данас не носи то име да би се позивао на прошлост, већ да би је одржао живом. Од 2005. до данас, између празника и првенства, историје и свлачионице, клуб је остао место сусрета. У сеоском фудбалу, далеко од рефлектора, то име значи истрајност, окупљање и повратке - баш попут оног који се догодио ове зиме.

ОД ХАЈДУКА ДО ИМЕНА НА ДРЕСУ

Станоје Стаматовић, познатији као Станоје Главаш, био је хајдук, војвода у Смедеревској нахији и један од могућих вођа Првог српског устанка.

Лик Главаша овековечен је у драми Ђуре Јакшића, где је представљен као симбол борбе и оданости.

Данас, његово име живи на дресу клуба родног Глибовца, као спона између историјске борбе за слободу и савремених битки на сеоском терену.

ДАМЈАНОВИЋ НА КОТИ ШЕСТ

Главаш је после 13 кола у трци за прво место Подунавске окружне лиге. Са седам победа, три пораза и исто толико ремија, зимује на трећем месту. Од првопласираног Железничара (Кусадак) дели га четири бода, од другог Јединства (Крњево) само два. До наставка првенства остаје још месец дана, кад Главаш гостује САСК-у (Сараорци).

Најефикаснији био је Лазар Дамјановић, постигао je шест голова у четири утакмице. По два пута затресао је мрежу САСК-а и Бачинца, по једном Јединства и Радника (С. Паланка).

СРЕТНИМО СЕ НА СРЕТЕЊЕ

Сретење се као Дан државности Републике Србије слави од 2002, док од 2012. обухвата два дана, 15. и 16. фебруар у знак сећања на два кључна догађаја националне историје. На збору у Орашцу 1804. подигнут је Први српски устанак, чиме је започета борба за ослобођење од турске власти.

Истог датума 1835. у Крагујевцу донет је и заклетвом потврђен Сретењски устав, први Устав Књажевства Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.