Нешто се тих дана марта 1996. догодило у Бадњевцу... Несвакидашње и чудесно!
Ево, навршава се 30 година откад је фудбалски земљотрес погодио срце Шумадије – малени Бадњевац је на великој сцени низао највеће успехе. Умало у полуфиналу Купа СР Југославије надвисио Партизан! Мало село, петнаестак километара од Крагујевца, за кратко време постало је хит.
Терени су били обични, трибине скромне, али у ваздуху је лебдела напетост и обећавала историју. Сваки гол, акција, победа те сезоне били су више од резултата.
Они који памте март 1996. знају да се у Бадњевцу играо фудбал који је окупљао хиљаде људи и иницирао погледе ка Шумадији. Клуб није настао преко ноћи, нити је успех дошао случајно. Славољуб Кизић, капитен историјске генерације, био је сведок од првих дана:
- Ја сам Бадњевчанин, овде, у срцу Шумадије, направио сам прве фудбалске кораке. Од пионира, преко омладинаца, до сениора. Са 16 година ушао сам у први тим и постао стандардан.
Успон клуба трајао је годинама. Почетак „деведесетих” био је тежак, али је за Бадњевац представљао пут успеха. Градио се идентитет уз константне резултате.
- Имали смо породичну атмосферу, право другарство. Пет година заредом смо напредовали, играли Другу Б, па Другу А лигу. Није то била случајност.
Та хемија била је темељ на којем је касније изграђена сезона за памћење.
Буран је, иначе, био зимски прелазни рок 1992/93. Није се слутило шта клуб очекује у следеће две сезоне. Миодраг Бамба Радојковић, тадашњи тренер Бадњевца, није желео да седи скрштених руку, већ је данима тражио начине да ангажује „оне праве”, способне да направе разлику:
- Имали смо у плану стандардне нападаче Лознице. Није било лако. Циљ је био да се Лозница ослаби, како би Бадњевац те сезоне био први.
Недостајала су само та двојица играча да би појачали конкуренцију, помогли да се престигне првопласирана Лозница. Испоставило се, били су драгоцени и нешто касније, за борбу у Купу СР Југославије славне 1995/96.
Један од оних који је додатно ојачао Бадњевац 1992/93. био је Горан Пелемиш. Заједно с Дарком Војводићем стигао је у зимском прелазном року, у тренутку кад се клуб већ озбиљно позиционирао. Остали су Пелемиш и Војводић у клубу следећих пет сезона.
- Бадњевац и Лозница били су директни конкуренти. Дошли су људи из срца Шумадије по нас, разговарали смо и у последњем тренутку прелазног рока - прешли. На крају сезоне Бадњевац је био први, Лозница друга и заједно смо ушли у Другу лигу - каже Пелемиш.
Већ у сезони 1995/96. Бадњевац је био стабилан друголигаш. Оно што се дешавало ван терена било је једнако важно као и оно на њему.
- Атмосфера је била беспрекорна. Породична. Професионализам на највишем нивоу. Имали смо по три тренинга дневно на припремама. Клуб је стајао иза нас у сваком смислу - наглашава Пелемиш.
Поред првенствених успеха, екипа је низала и добре партије у Купу. Била је то посебна прича те 1995/1996: Бадњевац је редом елиминисао Војводину (2:1), Раднички из Ниша (1:1, 1:0) и Чукарички (1:1, 1:0).
- Имали смо континуитет, играли квалитетан фудбал током целе године. Није то било само једно изненађење - истиче Кизић.
Жреб за полуфинале био је тренутак који се памти.
- Били смо ми као друголигаши, Нови Сад, Црвена звезда и Партизан. Ко год да нам је пао, желели смо да се покажемо у најбољем светлу. У тренутку извлачења парова, био сам ту као капитен. Партизан! Чудан осећај, али могу да кажем да смо имали квалитетну екипу и били добар ривал - каже Кизић.
Долазак Партизана у Бадњевац био је више од утакмице.
- На сат времена пред меч није било паркинг места испред стадиона. Било је више од 5.000 гледалаца. Дошао је велики број Крагујевчана, тражила се и улазница више - препричава Пелемиш.
Прва утакмица у Бадњевцу остала је дубоко урезана у сећања. Свега осам минута делило је домаћинa од победе која, да је којим случајем извојевана, не би била незаслужена.
- Доминација у првом полувремену. Реално, требало је да буде и три разлике. У 23. минуту постигао сам гол за вођство, еуфорија је била непроцењива - памти Пелемиш.
Меч је завршен 1:1, уз горки укус због повреде голмана Марића.
- Да се није повредио, сигуран сам да бисмо победили. Тај изједначујући гол дошао је баш после тога - додаје Кизић.
Реванш у Београду завршен је победом Партизана 2:1, али утисак је остао.
- Прошли су нас, малтене, на срећу. Био је то празник за очи, директан пренос, цео Бадњевац живео је тај фудбал - истиче Кизић.
Утисак који је Бадњевац оставио није прошао незапажено ни код противника.
- Људи из Партизана, тренер Љубиша Тумбаковић, били су одушевљени амбијентом и квалитетом екипе. Нису могли да верују да једно мало село има такав тим – поносно ће Пелемиш.
Та сезона отворила је врата и појединачним каријерама.
- После полуфинала Купа прешао сам у Будућност из Ваљева и наставио да играм у Првој лиги. Та утакмица сигурно ми је помогла - признаје Кизић.
Бадњевац се данас такмичи у најнижем рангу. Оно што је остало, ипак, не мери се табелом.
- Млађе генерације тешко да могу да разумеју колики је то успех био, то је нешто што треба да се памти - поручује Кизић.
Пелемиш, данас тренер ЖФК Раднички 1923, о незаборавној сезони приповеда са сетом у гласу:
- То није био само фудбал. Породица, одрицање, заједништво... Тешко је то данас објаснити деци.
Данас, три деценије касније, Бадњевац се не разликује много од других места у Шумадији. Недељом се игра, понедељком препричава, од уторка се већ нестрпљиво чека следеће коло.
Има датума који не пролазе, ма колико се време трудило да их потисне, јер неки дани и утакмице не бледе. Март 1996. остаје у сећању као трајни знак да је и мало место могло да постане велико.
МЕЊАО ИМЕ, ИДЕНТИТЕТ НИКАД
Бадњевац је кроз деценије мењао назив, пратећи време, околности и организационе промене, али је у сваком облику задржао идентитет и везу са селом из ког је потекао.
Од оснивања 1922. до 1942. носио је име Бадњевац, како је и данас познат. Током Другог светског рата од Лепенице постао је Омладинац. У годинама после рата био је Задругар и опет Омладинац.
У најуспешнијој сезони, 1991, био је првак Шумадијске лиге, вратио је име у Бадњевац и све до данас није било промене.
БАМБА РАДОЈКОВИЋ: ОД 1991. УЗБРДО
Миодраг Бамба Радојковић један је од људи који су од почетка били уз клуб, памти Бадњевац док је стрпљиво градио пут ка вишим ранговима.
- Ишло се корак по корак, из ранга у ранг, уз много рада и вере да клуб може више.
Од сезоне 1991/92. кад је Бадњевац био првак Шумадијско-поморавске лиге, све је кренуло узбрдо.
У сезони 1992/93. Бадњевац је играо Српску лигу Запад, 1993. Другу Б лигу, 1994/95. прешао у Другу А лигу.
Бадњевац сад игра Општинску лигу Рача - Баточина.
СКУПИЛО СЕ ДРУШТВО СТАРО
Године су прошле, дресови одавно спаковани, али кад су се поново нашли играчи Бадњевца из сезоне 1995/96. чинило се као да је довољно да се чује звук пиштаљке, па да све опет почне.
За истим столом били су носиоци тима Славољуб Кизић, Горан Пелемиш и Драган Спасић, заједно с тренером Миодрагом Радојковићем Бамбом и Владимиром Радићем, најмлађим међу њима - свој допринос дао је у каснијим сезонама, али је данас сведок једне епохе.
Препричавале су се утакмице које су игране срцем, серије без пораза, терени који памте њихове кораке. Бадњевац можда више није исти, али та сезона и даље живи у причама које не бледе.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
