Nešto se tih dana marta 1996. dogodilo u Badnjevcu... Nesvakidašnje i čudesno!
Evo, navršava se 30 godina otkad je fudbalski zemljotres pogodio srce Šumadije – maleni Badnjevac je na velikoj sceni nizao najveće uspehe. Umalo u polufinalu Kupa SR Jugoslavije nadvisio Partizan! Malo selo, petnaestak kilometara od Kragujevca, za kratko vreme postalo je hit.
Tereni su bili obični, tribine skromne, ali u vazduhu je lebdela napetost i obećavala istoriju. Svaki gol, akcija, pobeda te sezone bili su više od rezultata.
Oni koji pamte mart 1996. znaju da se u Badnjevcu igrao fudbal koji je okupljao hiljade ljudi i inicirao poglede ka Šumadiji. Klub nije nastao preko noći, niti je uspeh došao slučajno. Slavoljub Kizić, kapiten istorijske generacije, bio je svedok od prvih dana:
- Ja sam Badnjevčanin, ovde, u srcu Šumadije, napravio sam prve fudbalske korake. Od pionira, preko omladinaca, do seniora. Sa 16 godina ušao sam u prvi tim i postao standardan.
Uspon kluba trajao je godinama. Početak „devedesetih” bio je težak, ali je za Badnjevac predstavljao put uspeha. Gradio se identitet uz konstantne rezultate.
- Imali smo porodičnu atmosferu, pravo drugarstvo. Pet godina zaredom smo napredovali, igrali Drugu B, pa Drugu A ligu. Nije to bila slučajnost.
Ta hemija bila je temelj na kojem je kasnije izgrađena sezona za pamćenje.
Buran je, inače, bio zimski prelazni rok 1992/93. Nije se slutilo šta klub očekuje u sledeće dve sezone. Miodrag Bamba Radojković, tadašnji trener Badnjevca, nije želeo da sedi skrštenih ruku, već je danima tražio načine da angažuje „one prave”, sposobne da naprave razliku:
- Imali smo u planu standardne napadače Loznice. Nije bilo lako. Cilj je bio da se Loznica oslabi, kako bi Badnjevac te sezone bio prvi.
Nedostajala su samo ta dvojica igrača da bi pojačali konkurenciju, pomogli da se prestigne prvoplasirana Loznica. Ispostavilo se, bili su dragoceni i nešto kasnije, za borbu u Kupu SR Jugoslavije slavne 1995/96.
Jedan od onih koji je dodatno ojačao Badnjevac 1992/93. bio je Goran Pelemiš. Zajedno s Darkom Vojvodićem stigao je u zimskom prelaznom roku, u trenutku kad se klub već ozbiljno pozicionirao. Ostali su Pelemiš i Vojvodić u klubu sledećih pet sezona.
- Badnjevac i Loznica bili su direktni konkurenti. Došli su ljudi iz srca Šumadije po nas, razgovarali smo i u poslednjem trenutku prelaznog roka - prešli. Na kraju sezone Badnjevac je bio prvi, Loznica druga i zajedno smo ušli u Drugu ligu - kaže Pelemiš.
Već u sezoni 1995/96. Badnjevac je bio stabilan drugoligaš. Ono što se dešavalo van terena bilo je jednako važno kao i ono na njemu.
- Atmosfera je bila besprekorna. Porodična. Profesionalizam na najvišem nivou. Imali smo po tri treninga dnevno na pripremama. Klub je stajao iza nas u svakom smislu - naglašava Pelemiš.
Pored prvenstvenih uspeha, ekipa je nizala i dobre partije u Kupu. Bila je to posebna priča te 1995/1996: Badnjevac je redom eliminisao Vojvodinu (2:1), Radnički iz Niša (1:1, 1:0) i Čukarički (1:1, 1:0).
- Imali smo kontinuitet, igrali kvalitetan fudbal tokom cele godine. Nije to bilo samo jedno iznenađenje - ističe Kizić.
Žreb za polufinale bio je trenutak koji se pamti.
- Bili smo mi kao drugoligaši, Novi Sad, Crvena zvezda i Partizan. Ko god da nam je pao, želeli smo da se pokažemo u najboljem svetlu. U trenutku izvlačenja parova, bio sam tu kao kapiten. Partizan! Čudan osećaj, ali mogu da kažem da smo imali kvalitetnu ekipu i bili dobar rival - kaže Kizić.
Dolazak Partizana u Badnjevac bio je više od utakmice.
- Na sat vremena pred meč nije bilo parking mesta ispred stadiona. Bilo je više od 5.000 gledalaca. Došao je veliki broj Kragujevčana, tražila se i ulaznica više - prepričava Pelemiš.
Prva utakmica u Badnjevcu ostala je duboko urezana u sećanja. Svega osam minuta delilo je domaćina od pobede koja, da je kojim slučajem izvojevana, ne bi bila nezaslužena.
- Dominacija u prvom poluvremenu. Realno, trebalo je da bude i tri razlike. U 23. minutu postigao sam gol za vođstvo, euforija je bila neprocenjiva - pamti Pelemiš.
Meč je završen 1:1, uz gorki ukus zbog povrede golmana Marića.
- Da se nije povredio, siguran sam da bismo pobedili. Taj izjednačujući gol došao je baš posle toga - dodaje Kizić.
Revanš u Beogradu završen je pobedom Partizana 2:1, ali utisak je ostao.
- Prošli su nas, maltene, na sreću. Bio je to praznik za oči, direktan prenos, ceo Badnjevac živeo je taj fudbal - ističe Kizić.
Utisak koji je Badnjevac ostavio nije prošao nezapaženo ni kod protivnika.
- Ljudi iz Partizana, trener Ljubiša Tumbaković, bili su oduševljeni ambijentom i kvalitetom ekipe. Nisu mogli da veruju da jedno malo selo ima takav tim – ponosno će Pelemiš.
Ta sezona otvorila je vrata i pojedinačnim karijerama.
- Posle polufinala Kupa prešao sam u Budućnost iz Valjeva i nastavio da igram u Prvoj ligi. Ta utakmica sigurno mi je pomogla - priznaje Kizić.
Badnjevac se danas takmiči u najnižem rangu. Ono što je ostalo, ipak, ne meri se tabelom.
- Mlađe generacije teško da mogu da razumeju koliki je to uspeh bio, to je nešto što treba da se pamti - poručuje Kizić.
Pelemiš, danas trener ŽFK Radnički 1923, o nezaboravnoj sezoni pripoveda sa setom u glasu:
- To nije bio samo fudbal. Porodica, odricanje, zajedništvo... Teško je to danas objasniti deci.
Danas, tri decenije kasnije, Badnjevac se ne razlikuje mnogo od drugih mesta u Šumadiji. Nedeljom se igra, ponedeljkom prepričava, od utorka se već nestrpljivo čeka sledeće kolo.
Ima datuma koji ne prolaze, ma koliko se vreme trudilo da ih potisne, jer neki dani i utakmice ne blede. Mart 1996. ostaje u sećanju kao trajni znak da je i malo mesto moglo da postane veliko.
MENjAO IME, IDENTITET NIKAD
Badnjevac je kroz decenije menjao naziv, prateći vreme, okolnosti i organizacione promene, ali je u svakom obliku zadržao identitet i vezu sa selom iz kog je potekao.
Od osnivanja 1922. do 1942. nosio je ime Badnjevac, kako je i danas poznat. Tokom Drugog svetskog rata od Lepenice postao je Omladinac. U godinama posle rata bio je Zadrugar i opet Omladinac.
U najuspešnijoj sezoni, 1991, bio je prvak Šumadijske lige, vratio je ime u Badnjevac i sve do danas nije bilo promene.
BAMBA RADOJKOVIĆ: OD 1991. UZBRDO
Miodrag Bamba Radojković jedan je od ljudi koji su od početka bili uz klub, pamti Badnjevac dok je strpljivo gradio put ka višim rangovima.
- Išlo se korak po korak, iz ranga u rang, uz mnogo rada i vere da klub može više.
Od sezone 1991/92. kad je Badnjevac bio prvak Šumadijsko-pomoravske lige, sve je krenulo uzbrdo.
U sezoni 1992/93. Badnjevac je igrao Srpsku ligu Zapad, 1993. Drugu B ligu, 1994/95. prešao u Drugu A ligu.
Badnjevac sad igra Opštinsku ligu Rača - Batočina.
SKUPILO SE DRUŠTVO STARO
Godine su prošle, dresovi odavno spakovani, ali kad su se ponovo našli igrači Badnjevca iz sezone 1995/96. činilo se kao da je dovoljno da se čuje zvuk pištaljke, pa da sve opet počne.
Za istim stolom bili su nosioci tima Slavoljub Kizić, Goran Pelemiš i Dragan Spasić, zajedno s trenerom Miodragom Radojkovićem Bambom i Vladimirom Radićem, najmlađim među njima - svoj doprinos dao je u kasnijim sezonama, ali je danas svedok jedne epohe.
Prepričavale su se utakmice koje su igrane srcem, serije bez poraza, tereni koji pamte njihove korake. Badnjevac možda više nije isti, ali ta sezona i dalje živi u pričama koje ne blede.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
