Тренутак за цео живот

Покушао сам што боље да се спремим како физички тако и ментално, знао сам из прича каква је атмосфера и поносан сам на припрему пред дуел где сам ушао наоштрен

ФОТОГРАФИЈЕ: Милан Рашић

ФОТО: Лична архива

Био је мало виши од рекета кад је на првом тренингу, враћајући прецизно лоптице, оставио тренера без речи. Запамтио је сваки покрет и ударац док је седео испред телевизора, гледао најважније мечеве са грен слем такмичења и као сунђер упијао магију белог спорта. Имао је четири године кад је закорачио у тенис – хтео је да ужива на терену, а онда је схватио да у овој игри све зависи од њега. На путу од снова до успеха није било пречица.

Огњен Милић, један од најперспективнијих и најталентованијих српских играча, калио се на државним првенствима и домаћим турнирима, а постепено је почео да се доказује и на светском нивоу. Лане је дебитовао на Аустралијском опену у јуниорској конкуренцији и у дублу постао вицешампион. На теренима у Куршумлијској Бањи освојио је прву професионалну титулу из ИТФ категорије, а у последњем тромесечју сезоне одиграо је четири турнира у низу у Египту и вратио се са две титуле. У децембру, на позив Асоцијације тениских професионалаца, био је спаринг партнер најбољих осам играча до 21. године у Џеди.

Све је то било увертира за 2026, јер је почетком фебруара добио најважнији позив – од селектора репрезентације Србије Виктора Троицког да дебитује у националном дресу у квалификацијама на гостовању у Сантијагу.

О првим корацима у тенису, узорима, успешној сезони у којој је муњевито напредовао на АТП листи, незаборавном искуству у Дејвис купу и циљевима за 2026. за Спортски журнал говорио је Милић.

Како бисте описали деби у Дејвис купу, поготово после одличног меча ?

– Осећај је био невероватан, кад сам изашао на терен било је као испуњење једног посебног сна. Задовољан сам како сам успео да контролишем емоције и останем миран и пружим одличну партију – подсетио је Огњен на двобој са Алехандром Табилом који је славио – 6:7, 6:2, 6:4, као најискуснији у табору Чилеа.

Како сте се осећали кад сте сазнали да ћете бити у саставу?

– Од првог дана покушао сам што боље да се спремим – како физички тако и ментално за меч. Знао сам из прича каква је атмосфера и против кога ћу играти. И поносан сам на припрему пред дуел где сам ушао наоштрен и спреман за овакав један деби.

Шта је било најлепше, а најтеже у првом окршају?

– Трудио сам се да уживам у сваком тренутку и то ме је и селектор Виктор саветовао. Наравно, то је један од тренутака и мечева који се памте целог живота.

Колико ће вам ово значити да изазове убудуће?

– Много! Не само дуел и амбијент већ све комплет. Имао сам одличне тренинге неколико дана, користио сам сваку прилику за разговор са Виктором и Илијом Бозољцем. Све је то драгоцена школа.

Да анализирамо годину иза нас – да ли можемо да кажемо да је сезона 2025. била за одличан 5?

– Јесте! Све је почело од Аустралијског опена, где сам први пут играо на јуниорском грен слему. Осећао сам се одлично и играо сам заиста добро. Година се завршила на још бољи начин, поготово на такмичењима у Шарм ел Шеику.

Шта бисте издвојили?

– Дефинитивно последњих три-четири месеца прошле године. Напредовао сам скоро 1.200 места на АТП листи – истакао је Милић, који је 6. јануара 2025. био 1.641. на свету, а 8. децембра 468.

Какав је план за 2026?

– Бићу фокусиран на челинџере – то је приоритет. Није искључено да поново играм и на фјучерсима ако се укаже прилика.

Који су циљеви?

– Да тренирам добро у континуитету и да напредујем сваког дана. Желим да побољшам сваки сегмент игре колико год је могуће. Уколико наставим овако са напорним вежбама, мислим да сам на добром путу. Могао бих да поправим игру на мрежи. Волим да диктирам темпо и сигурно ћу задржати нападачки ритам. У последње време доста сам се развијао у физичком погледу, што ми је много помогло пред крај године и одразило се на резултате.

На тренутак да евоцирамо успомене – како сте на првом тренингу знали да враћате лоптице?

– Имао сам три или четири године. Невероватно добро сам погађао, тако да се тренер изненадио. Касније ми је тата испричао причу о првом тренингу. Од тог дана до данас то ме држи. За мене је то било игра, а и сада је исто – уживам на терену као првог дана.

Да ли је истина да сте били неколико сантиметара виши од рекета кад сте почели да се бавите тенисом?

– Да, мада су неки причали да је и рекет био већи од мене. Код мене је жеља за овим спортом била већа од свега.

Да нисте тенисер, чиме бисте се бавили?

– Спортски сам тип. Мама и тата су се такође бавили спортом. Вероватно бих био кошаркаш. Као дечак играо сам и фудбал. Кошарку знам да заиграм и сада, као хоби. У тенису сам видео да све зависи од мене и то ме је посебно привукло.

Имали сте два сусрета са Новаком Ђоковићем, како је било?

– Први пут смо се видели у Аустралији, баш уочи финала у дублу. Требало је да изађе на терен, пре полуфинала. Кад сретнеш Новака, такође изгледа као да си остварио сан. Имао сам осећај као да ми је дао ветар у леђа пре меча у Мелбурну. Други пут смо се видели кад смо били вицешампиони Европе до 18 година. На свечаној додели у Београду поново смо се поздравили. Честитао ми је и пожелео срећу.

Да можете да узмете један Новаков ударац, који би то био и зашто?

– Ритерн! Издвојио бих и његову менталну снагу.

Где сте Данилу Медведеву „украли“ поен?

– Били смо у Француској, имао сам 13 година. Разменили смо по неколико лоптица преко пута мреже и успео сам да победим у једној размени. Попричао је са свим дечацима у тиму, било је баш лепо искуство.