Trenutak za ceo život

Pokušao sam što bolje da se spremim kako fizički tako i mentalno, znao sam iz priča kakva je atmosfera i ponosan sam na pripremu pred duel gde sam ušao naoštren

FOTOGRAFIJE: Milan Rašić

FOTO: Lična arhiva

Bio je malo viši od reketa kad je na prvom treningu, vraćajući precizno loptice, ostavio trenera bez reči. Zapamtio je svaki pokret i udarac dok je sedeo ispred televizora, gledao najvažnije mečeve sa gren slem takmičenja i kao sunđer upijao magiju belog sporta. Imao je četiri godine kad je zakoračio u tenis – hteo je da uživa na terenu, a onda je shvatio da u ovoj igri sve zavisi od njega. Na putu od snova do uspeha nije bilo prečica.

Ognjen Milić, jedan od najperspektivnijih i najtalentovanijih srpskih igrača, kalio se na državnim prvenstvima i domaćim turnirima, a postepeno je počeo da se dokazuje i na svetskom nivou. Lane je debitovao na Australijskom openu u juniorskoj konkurenciji i u dublu postao vicešampion. Na terenima u Kuršumlijskoj Banji osvojio je prvu profesionalnu titulu iz ITF kategorije, a u poslednjem tromesečju sezone odigrao je četiri turnira u nizu u Egiptu i vratio se sa dve titule. U decembru, na poziv Asocijacije teniskih profesionalaca, bio je sparing partner najboljih osam igrača do 21. godine u Džedi.

Sve je to bilo uvertira za 2026, jer je početkom februara dobio najvažniji poziv – od selektora reprezentacije Srbije Viktora Troickog da debituje u nacionalnom dresu u kvalifikacijama na gostovanju u Santijagu.

O prvim koracima u tenisu, uzorima, uspešnoj sezoni u kojoj je munjevito napredovao na ATP listi, nezaboravnom iskustvu u Dejvis kupu i ciljevima za 2026. za Sportski žurnal govorio je Milić.

Kako biste opisali debi u Dejvis kupu, pogotovo posle odličnog meča ?

– Osećaj je bio neverovatan, kad sam izašao na teren bilo je kao ispunjenje jednog posebnog sna. Zadovoljan sam kako sam uspeo da kontrolišem emocije i ostanem miran i pružim odličnu partiju – podsetio je Ognjen na dvoboj sa Alehandrom Tabilom koji je slavio – 6:7, 6:2, 6:4, kao najiskusniji u taboru Čilea.

Kako ste se osećali kad ste saznali da ćete biti u sastavu?

– Od prvog dana pokušao sam što bolje da se spremim – kako fizički tako i mentalno za meč. Znao sam iz priča kakva je atmosfera i protiv koga ću igrati. I ponosan sam na pripremu pred duel gde sam ušao naoštren i spreman za ovakav jedan debi.

Šta je bilo najlepše, a najteže u prvom okršaju?

– Trudio sam se da uživam u svakom trenutku i to me je i selektor Viktor savetovao. Naravno, to je jedan od trenutaka i mečeva koji se pamte celog života.

Koliko će vam ovo značiti da izazove ubuduće?

– Mnogo! Ne samo duel i ambijent već sve komplet. Imao sam odlične treninge nekoliko dana, koristio sam svaku priliku za razgovor sa Viktorom i Ilijom Bozoljcem. Sve je to dragocena škola.

Da analiziramo godinu iza nas – da li možemo da kažemo da je sezona 2025. bila za odličan 5?

– Jeste! Sve je počelo od Australijskog opena, gde sam prvi put igrao na juniorskom gren slemu. Osećao sam se odlično i igrao sam zaista dobro. Godina se završila na još bolji način, pogotovo na takmičenjima u Šarm el Šeiku.

Šta biste izdvojili?

– Definitivno poslednjih tri-četiri meseca prošle godine. Napredovao sam skoro 1.200 mesta na ATP listi – istakao je Milić, koji je 6. januara 2025. bio 1.641. na svetu, a 8. decembra 468.

Kakav je plan za 2026?

– Biću fokusiran na čelindžere – to je prioritet. Nije isključeno da ponovo igram i na fjučersima ako se ukaže prilika.

Koji su ciljevi?

– Da treniram dobro u kontinuitetu i da napredujem svakog dana. Želim da poboljšam svaki segment igre koliko god je moguće. Ukoliko nastavim ovako sa napornim vežbama, mislim da sam na dobrom putu. Mogao bih da popravim igru na mreži. Volim da diktiram tempo i sigurno ću zadržati napadački ritam. U poslednje vreme dosta sam se razvijao u fizičkom pogledu, što mi je mnogo pomoglo pred kraj godine i odrazilo se na rezultate.

Na trenutak da evociramo uspomene – kako ste na prvom treningu znali da vraćate loptice?

– Imao sam tri ili četiri godine. Neverovatno dobro sam pogađao, tako da se trener iznenadio. Kasnije mi je tata ispričao priču o prvom treningu. Od tog dana do danas to me drži. Za mene je to bilo igra, a i sada je isto – uživam na terenu kao prvog dana.

Da li je istina da ste bili nekoliko santimetara viši od reketa kad ste počeli da se bavite tenisom?

– Da, mada su neki pričali da je i reket bio veći od mene. Kod mene je želja za ovim sportom bila veća od svega.

Da niste teniser, čime biste se bavili?

– Sportski sam tip. Mama i tata su se takođe bavili sportom. Verovatno bih bio košarkaš. Kao dečak igrao sam i fudbal. Košarku znam da zaigram i sada, kao hobi. U tenisu sam video da sve zavisi od mene i to me je posebno privuklo.

Imali ste dva susreta sa Novakom Đokovićem, kako je bilo?

– Prvi put smo se videli u Australiji, baš uoči finala u dublu. Trebalo je da izađe na teren, pre polufinala. Kad sretneš Novaka, takođe izgleda kao da si ostvario san. Imao sam osećaj kao da mi je dao vetar u leđa pre meča u Melburnu. Drugi put smo se videli kad smo bili vicešampioni Evrope do 18 godina. Na svečanoj dodeli u Beogradu ponovo smo se pozdravili. Čestitao mi je i poželeo sreću.

Da možete da uzmete jedan Novakov udarac, koji bi to bio i zašto?

– Ritern! Izdvojio bih i njegovu mentalnu snagu.

Gde ste Danilu Medvedevu „ukrali“ poen?

– Bili smo u Francuskoj, imao sam 13 godina. Razmenili smo po nekoliko loptica preko puta mreže i uspeo sam da pobedim u jednoj razmeni. Popričao je sa svim dečacima u timu, bilo je baš lepo iskustvo.