КОРНЕР: Феномен Лалатовић

Од наших тренера који увек имају посао упамтили смо нажалост прерано преминулог Миодрага Јешића. У исту групу може да се сврста Ненад Лалатовић. Дебијем на клупи Новог Пазара у недељу против Новог Пазара харизматични стручњак започео је мисију у 12. суперлигашком клубу, 15. укупно у Србији, с тим да је три пута водио Војводину, а у два мандата радио у нишком Радничком и лучанској Младости. Што је најчудније, резултати некадашњег дефанзивца Црвене звезде нису тако добри као на почетку његове каријере или до 2020. кад је са Војводином освојио Куп Србије, његов једини трофеј у тренерској каријери.

Енергија, запажен медијски наступ, способност да запали масу (публика му је клицала у Новом Пазару иако је претходно имао речи критике за те исте гледаоце кад су га вређали), чини Лалатовића јединственом појавом у нашем фудбалу. Слободан Доганџић био је јединствен стручњак у СФРЈ, са чак 15 клубова, али га је Ненад достигао, рачунајући иностране клубове и младу репрезентацију Србије, чак и премашио.

Није Лалатовић никад много бирао послове. Кад је после једногодишње неуспеле мисије у Црвеној звезди одлучио да прихвати позив Борца из Чачка знало се да му ниједан посао неће бити неприхватљив. Под паролом „важно је да се ради” рођени Београђанин иде скоро свуда где га позову, поготово у средине у којима је интересовање за фудбал, као у Новом Пазару, велико. Иако се једном враћао у Лучане, чини се да су Младост и Чукарички сувише мирни клубови за Ненадов темперамент.

Шта год да Лалатовић уради у граду на обалама Јошанице и Рашке биће и даље тражен. Не само што сувише добро познаје Супер лигу већ је стекао име којим може да привуче и добре играче у клуб који га ангажује. Од успеха и способности да контролише често контроверзне изјаве и понашање зависи да ли ће Ненад некад поново добити позив матичног клуба Црвене звезде.

Наш најтрофејнији клуб га је лета 2014. промовисао у мраку, јер је црвено-белима због огромних дуговања према Електродистрибуцији Србије искључена струја, а наш великан тог лета није добио ни УЕФА лиценцу. Данас је ситуација другачија, велики европски клубови поново долазе у Београд и буду бачени на колена. Можда ће и Лалатовић да до доживи уколико заустави благи пад и неуспеси попут његов последњег боравка у Војводини, бањалучком Борцу и подгоричкој Будућности, постану само прошлост.