Od naših trenera koji uvek imaju posao upamtili smo nažalost prerano preminulog Miodraga Ješića. U istu grupu može da se svrsta Nenad Lalatović. Debijem na klupi Novog Pazara u nedelju protiv Novog Pazara harizmatični stručnjak započeo je misiju u 12. superligaškom klubu, 15. ukupno u Srbiji, s tim da je tri puta vodio Vojvodinu, a u dva mandata radio u niškom Radničkom i lučanskoj Mladosti. Što je najčudnije, rezultati nekadašnjeg defanzivca Crvene zvezde nisu tako dobri kao na početku njegove karijere ili do 2020. kad je sa Vojvodinom osvojio Kup Srbije, njegov jedini trofej u trenerskoj karijeri.
Energija, zapažen medijski nastup, sposobnost da zapali masu (publika mu je klicala u Novom Pazaru iako je prethodno imao reči kritike za te iste gledaoce kad su ga vređali), čini Lalatovića jedinstvenom pojavom u našem fudbalu. Slobodan Dogandžić bio je jedinstven stručnjak u SFRJ, sa čak 15 klubova, ali ga je Nenad dostigao, računajući inostrane klubove i mladu reprezentaciju Srbije, čak i premašio.
Nije Lalatović nikad mnogo birao poslove. Kad je posle jednogodišnje neuspele misije u Crvenoj zvezdi odlučio da prihvati poziv Borca iz Čačka znalo se da mu nijedan posao neće biti neprihvatljiv. Pod parolom „važno je da se radi” rođeni Beograđanin ide skoro svuda gde ga pozovu, pogotovo u sredine u kojima je interesovanje za fudbal, kao u Novom Pazaru, veliko. Iako se jednom vraćao u Lučane, čini se da su Mladost i Čukarički suviše mirni klubovi za Nenadov temperament.
Šta god da Lalatović uradi u gradu na obalama Jošanice i Raške biće i dalje tražen. Ne samo što suviše dobro poznaje Super ligu već je stekao ime kojim može da privuče i dobre igrače u klub koji ga angažuje. Od uspeha i sposobnosti da kontroliše često kontroverzne izjave i ponašanje zavisi da li će Nenad nekad ponovo dobiti poziv matičnog kluba Crvene zvezde.
Naš najtrofejniji klub ga je leta 2014. promovisao u mraku, jer je crveno-belima zbog ogromnih dugovanja prema Elektrodistribuciji Srbije isključena struja, a naš velikan tog leta nije dobio ni UEFA licencu. Danas je situacija drugačija, veliki evropski klubovi ponovo dolaze u Beograd i budu bačeni na kolena. Možda će i Lalatović da do doživi ukoliko zaustavi blagi pad i neuspesi poput njegov poslednjeg boravka u Vojvodini, banjalučkom Borcu i podgoričkoj Budućnosti, postanu samo prošlost.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
