Понуда која се (не) одбија: Финансијска добит неспретно објашњена

Током послератних година 20. века, Џек Волц, јунак остварења „Кум”, „добио” је од Вита Корлеонеа „понуду која не може да се одбије” у сунчаној Калифорнији. Неколико деценија касније, слична порука слетела је из Пенсилваније у Хумску с насловом „Из Филаделфије с љубављу за Камерона Пејна”. Ипак, многи поклоници црно-белих боја нису сагласни са потезом челника, тачније одласком Американца – тик пред сутрашњу (20) утакмицу са ФМП-ом у Купу „Радивоја Кораћа”.

Првенствено, због речи играча по слетању на аеродром „Никола Тесла” кад је помпезно најављивао да је „циљ фајнал-фор Евролиге”, показавши да уопште није био упознат са ситуацијом. Међутим, поштено је одрадио посао и у тренутку могуће ренесансе црно-белог колектива отишао, остављајући стручни штаб са проблемима на позицији организатора игре. Истина, по завршетку битке у Нишу Карлик Џонс се враћа у тим, али Јужносуданац, приде и Ник Калатес, нису спремни да „с неба па у ребра” преузму потпуну одговорност најбитнијег шрафа колектива.

Наравно, Пејн је пуштен због уносне финансијске инјекције (1.750.000 долара), али важна недоумица гласи – ко ће да брани боје шампиона Србије, првака АБА лиге и некадашњег власника европског трона до краја сезоне? Мика Муринен је отишао у Финску, Џабари Паркер се шета у цивилу по Арени, Дилан Осетковски је суспендован, Камерон Пејн је у Севентисиксерсима, Шејк Милтон ако се и врати ускоро биће изузетно ровит, Вања Маринковић, нажалост, неће моћи да истрчи на паркет ове сезоне, Марио Накић и даље се опоравља од повреде предњег укрштеног лигамента, Митар Бошњаковић не улази у игру и поред танког играчког кадра… Чисто математички гледано – екипа из Хумске на располагању, тренутно, има свега 10 играча – Калатеса, Фернанда, Џекирија, Лакића, Бонгу, Раданова, Брауна, Покушевског, Бошњаковића и Вашингтона, што је за модерне услове европске кошарке – катастрофално. Ситуацију да један здравствени пех може да уништи сезоне, донекле и мандат Жељка Обрадовића, Партизан је проживео кроз лик и дело Карлика Џонса, али, чини се, није извукао поуке.

Уколико је одговор на тренутак „окретање младим снагама”, конкретно Мијаиловићу, Даниловићу, Шекуларцу и Ђуровићу, навијачи би поздравили одлуку – будућност клуба важнија је од сваког, у супротном – послата би била порука неповерења Ђоану Пењароји, можда већ и јесте. Подсетимо, вече пред објављивање вести о одласку Пејна, Шпанац је прокоментарисао да се плејмејкер опоравља и да је спреман да се такмичи у наредним недељама, док је организатор игре неколико сати касније напустио Хумску. Често неправедно омаловажаван стратег је за само неколико недеља стабилизовао ситуацију у табору црно-белих, остварио неколико херојских победа, привикао колектив на мир и харизму и доживео ударац слабљењем играчког кадра. Моменат додатно компликује чињеница да Парни ваљак на Купу има прилику да освоји трофеј, обрадује навијаче и донесе мир у кући, међутим – клуб је остао без организатора игре и на југ Србије путује без „јединице”! Уместо да Пејн ведри и облачи, кључеви екипе дати су бековима – Вашингтону и Брауну, што се у прошлости није показало као добар потез.

Постоји и друга страна медаље – Пејн, да је остао, не би био задовољан и покварио би однос са клубом, али тренутно стање, чак и случај са Диланом Осетковским, створило је недоумицу – где се изгубио ауторитет Партизана?