Ponuda koja se (ne) odbija: Finansijska dobit nespretno objašnjena

Tokom posleratnih godina 20. veka, Džek Volc, junak ostvarenja „Kum”, „dobio” je od Vita Korleonea „ponudu koja ne može da se odbije” u sunčanoj Kaliforniji. Nekoliko decenija kasnije, slična poruka sletela je iz Pensilvanije u Humsku s naslovom „Iz Filadelfije s ljubavlju za Kamerona Pejna”. Ipak, mnogi poklonici crno-belih boja nisu saglasni sa potezom čelnika, tačnije odlaskom Amerikanca – tik pred sutrašnju (20) utakmicu sa FMP-om u Kupu „Radivoja Koraća”.

Prvenstveno, zbog reči igrača po sletanju na aerodrom „Nikola Tesla” kad je pompezno najavljivao da je „cilj fajnal-for Evrolige”, pokazavši da uopšte nije bio upoznat sa situacijom. Međutim, pošteno je odradio posao i u trenutku moguće renesanse crno-belog kolektiva otišao, ostavljajući stručni štab sa problemima na poziciji organizatora igre. Istina, po završetku bitke u Nišu Karlik Džons se vraća u tim, ali Južnosudanac, pride i Nik Kalates, nisu spremni da „s neba pa u rebra” preuzmu potpunu odgovornost najbitnijeg šrafa kolektiva.

Naravno, Pejn je pušten zbog unosne finansijske injekcije (1.750.000 dolara), ali važna nedoumica glasi – ko će da brani boje šampiona Srbije, prvaka ABA lige i nekadašnjeg vlasnika evropskog trona do kraja sezone? Mika Murinen je otišao u Finsku, Džabari Parker se šeta u civilu po Areni, Dilan Osetkovski je suspendovan, Kameron Pejn je u Seventisiksersima, Šejk Milton ako se i vrati uskoro biće izuzetno rovit, Vanja Marinković, nažalost, neće moći da istrči na parket ove sezone, Mario Nakić i dalje se oporavlja od povrede prednjeg ukrštenog ligamenta, Mitar Bošnjaković ne ulazi u igru i pored tankog igračkog kadra… Čisto matematički gledano – ekipa iz Humske na raspolaganju, trenutno, ima svega 10 igrača – Kalatesa, Fernanda, Džekirija, Lakića, Bongu, Radanova, Brauna, Pokuševskog, Bošnjakovića i Vašingtona, što je za moderne uslove evropske košarke – katastrofalno. Situaciju da jedan zdravstveni peh može da uništi sezone, donekle i mandat Željka Obradovića, Partizan je proživeo kroz lik i delo Karlika Džonsa, ali, čini se, nije izvukao pouke.

Ukoliko je odgovor na trenutak „okretanje mladim snagama”, konkretno Mijailoviću, Daniloviću, Šekularcu i Đuroviću, navijači bi pozdravili odluku – budućnost kluba važnija je od svakog, u suprotnom – poslata bi bila poruka nepoverenja Đoanu Penjaroji, možda već i jeste. Podsetimo, veče pred objavljivanje vesti o odlasku Pejna, Španac je prokomentarisao da se plejmejker oporavlja i da je spreman da se takmiči u narednim nedeljama, dok je organizator igre nekoliko sati kasnije napustio Humsku. Često nepravedno omalovažavan strateg je za samo nekoliko nedelja stabilizovao situaciju u taboru crno-belih, ostvario nekoliko herojskih pobeda, privikao kolektiv na mir i harizmu i doživeo udarac slabljenjem igračkog kadra. Momenat dodatno komplikuje činjenica da Parni valjak na Kupu ima priliku da osvoji trofej, obraduje navijače i donese mir u kući, međutim – klub je ostao bez organizatora igre i na jug Srbije putuje bez „jedinice”! Umesto da Pejn vedri i oblači, ključevi ekipe dati su bekovima – Vašingtonu i Braunu, što se u prošlosti nije pokazalo kao dobar potez.

Postoji i druga strana medalje – Pejn, da je ostao, ne bi bio zadovoljan i pokvario bi odnos sa klubom, ali trenutno stanje, čak i slučaj sa Dilanom Osetkovskim, stvorilo je nedoumicu – gde se izgubio autoritet Partizana?