Мајсторство и идеал Далипагића

Слави се, обележава и памти Куп европских шампиона 1992, али златна генерација Партизана можда је и заволела кошарку због прве иностране титуле Парног ваљка 1978. у Купу „Радивоја Кораћа”(21. март 1978.)? Анализирајући значај такмичења, већу тежину носи данашња Евролига, међутим – пионири црно-белих лед су пробили знатно раније!

Затворите очи, упловите у идеални свет игре под обручима и замислите данас – надметање на Старом континенту, четири српска учесника, домаће финале. Догодило се у Југославији!

Борба за Жућкову левицу у сезони 1977/78. окупила је чак 32 екипе, битне за причу – Партизан, ОКК Београд, Босну и Цибону. Али, познати великани нису били само пуки посматрачи збивања, већ доминантне силе.

По завршетку иницијалне фазе оформљен је Топ 16 део, тачније четири групе одакле су се првопласирани надметали у полуфиналу. Састави из Хумске и Сарајева са скором 4-2 и бољом кош разликом од осталих обезбедили су пласман, Клонфери нису имали шансе пред моћним Хувентудом (6-0), док је Загрепчане (4-2) борбе за титулу лишила слаба разлика постигнутих и примљених поена.

Моћног гиганта из Бадалоне, касније великог пријатеља, Парни ваљак је прескочио у два изузетно напета полуфинална меча (109:114, 107:95), Босна је знатно лакше поразила Олимпију Милано (76:79, 101:81). Дигресија – југословенско финале означило је потпуни процват кошарке, пошто су плави осам година раније први пут освојили Мундобаскет, потом Евробаскет (1973) и два лета од поменутог Купа Олимпијске игре (1980)!

Додатну ноту дуелу за титулу дала је чињеница да се кључна утакмица играла у Бањалуци, у дворани Борик, пред 6.000 ватрених гледалаца. Ипак, из данашње перспективе дах одузимају састави ривала. Црно-беле су предводили Дражен Далипагић, Драган Кићановић, Миодраг Марић, Јадран Вујачић, односно Ранко Жеравица и Душан Ивковић са клупе, Босна је могла да се похвали са Мирзом Делибашићем, Жарком Варајићем, Ратком Радовановићем, Светиславом Пешићем и стручњаком Богданом Тањевићем.

Асови, наравно, потрудили су се да присутнима, Југославији и читавој Европи пруже незабораван спектакл. Резултат у корист Београђана 117:110 упућује да се одиграо ванвременски меч, проткан симултанком Далипагића – 48 поена, знањем Кићановића (33), умећем Делибашића (32), енормном помоћи Варајића (22) и Радовановића (20)...

Значај прве иностране титуле клуба из Хумске осликава се и кроз анализу времена. Студенти су сезону касније са идентичним тимом освојили Куп европских шампиона, Партизан је одбранио трофеј Купа „Радивоја Кораћа” и пространство од Вардара до Триглава, ношено уједно и успесима репрезентације, неповратно је заволело игру под обручима – до дана данашњег.

Приде, споразумом КСС и ФИБА 2012. Жућкова левица је наставила живот кроз српски Куп, стога синоћ није постојао разлог да се играчи Партизана против ФМП-а у Чаиру не осећају мотивисано, у намери да додирну виртуозност асова Парног ваљка...

ПАРТИЗАН – БОСНА 117:110 (101:101, 47:54)

Бањалука - Дворана: Борик. Гледалаца: 6.000. Судије: Симон Мотард (Белгија), Љубомир Котлеба (Чехословачка).

ПАРТИЗАН: Драган Тодорић, Драган Кићановић 33, Зоран Кречковић, Душан Растовић, Миленко Бабић, Арсеније Пешић, Дражен Далипагић 48, Бобан Петровић 4, Миодраг Марић 21, Јадран Вујачић 11, Душан Керкез, Борис Беравс. Тренер: Ранко Жеравица.

БОСНА: Сабит Хаџић, Младен Остојић, Нихад Изић, Мирза Делибашић 32, Бошко Босиочић 4, Жарко Варајић 22, Ратко Радовановић 20, Анте Ђогић 10, Предраг Беначек, Светислав Пешић 14, Рођени Крвавац 8, Сабахудин Билаловић. Тренер: Богдан Тањевић.

ЦРНО-БЕЛИ ТРИ ИНОСТРАНЕ ЖУЋКОВЕ ЛЕВИЦЕ ОСВОЈИЛИ У ТРИ ДАНА

Партизан у витринама поседује три инострана Купа „Радивоја Кораћа”, али трофеји откривају импресивну симболику.

Иницијално, асови Парног ваљка Жућкову левицу подигли су 21. марта 1978. у Бањалуци, друга је 20. марта наредне године красила халу Пионир због мајсторских бравура Драгана Кићановића (41 поен) против Аригони Ријетија у финалу (108:98), док је трећа освојена на истом месту 22. марта 1989! Судбина је режирала да екипа из Хумске заувек памти март и три трофејна дана.

СЕЗОНА 1979/80, БЕЗ ТРОФЕЈА, БИТНА ЗБОГ ЖЕЉКА ОБРАДОВИЋА

Иако би многи помислили да је после два узастопна трофеја у Купу „Радивоја Кораћа” , неосвајањем трећег, сезона 1979/80. Партизана била неуспешна, будући да су црно-бели учествовали у Купу европских шампиона, навијачи екипе из Хумске, ипак, памте надметање за Жућкову левицу.

Окончавши на петој позицији Прву лигу Југославије, Борац је добио право учешћа у другом по рангу европском такмичењу и на Старом континенту је дебитовао Жељко Обрадовић, док су у саставу Чачана били и Горан Грбовић и Владимир Андроић.

Током фебруара 1980. најтрофејнији европски стратег постигао је 24 поена против екипе АСПО из Тура у Топ 16 фази, приказао таленат и привукао пажњу југословенске јавности... Остало је историја.