ИНТЕРВЈУ – Чакар: Никад се ничега нисам плашио

Нема чаробни штапић и није чаробњак. Али, има срце ваљда у хладној Пљеваљској котлини навикло да приликом екстремно ниских температура пумпа најврелију крв... Био је господин у копачкама, у левој као да је скривао динамит... Овековечена за сва времена, између осталих ремек дела и ремек дела са утакмице против ОФК Београда 1995. у Хумској: два слободна ударца са 17 метара искоса с десне стране и два прелепа гола – лопта се преко живог зида зарила у голманове леве рашље... Игром случаја или судбине, 30 година касније, у улози шефа стручног штаба Партизана Дамир Чакар срешће се поново са романтичарима...

Јуче између два тренинга, разговарали смо са новим тренером црно-белих...

Постали сте тренер у најнезгоднијем тренутку, трећи у сезони, непосредно после изгубљеног дербија... како је изгледао разговор са руководиоцима Партизана: Љајићем, Мијатовићем и Лазовићем?

- За мене је то било изненађење. Дочекао сам ту информацију неспреман јер сам дошао на тренинг и нисам знао да ће уопште таква ситуација да буде. Нормално, част и понос је бити тренер Партизана и то је на крају и нека емоција према клубу у којем сам био фудбалер, оставио неки траг, скаут у улози довођења Леандра Тавамбе на пример, тренер... Сад сам наравно почаствован што ћу бити шеф стручног штаба. До када, не зависи од мене него од резултата које ћемо бележити сви заједно: ја и мој стручни штаб.

Као играч нисте се плашили ничега, страхујете ли сада као тренер од свега што вас чека на клупи Партизана?

- Ситуација, посебно после утакмице против Црвене звезде и шока, нокаута који смо претрпели у недељу, сигурно није добра. Мој задатак је да из свог играчког искуства пренесем нешто на ове момке, подигнем их у психолошком моменту, дам нека упутства и направим реакцију на тим што ће донети бољитак и да већ у суботу кренемо с добрим резултатима.

Како је протекао први тренинг?

- Први тренинг одрадили смо јуче, данас два... Момци су реаговали јако позитивно, међутим то ништа не значи. Најбитнија ствар је њихов таленат, потенцијал који имају морају да покажу на терену. Терен је мерило свега. Најискреније: да могу да играм највише бих волео, међутим, сад сам на другој функцији, морам да бринем о њима... Осим двојици - тројици играча, могу по годинама да будем и отац, то су деца... Имам слуха за све, али, неке ствари морамо да променимо и мораће да их спроведу да би били што бољи и да би се домогли добрих резултата.

Партизан је имао плус четири, сада је на минус четири у односу на Црвену звезду и са само четири бода више од Војводине што већ на наредне две утакмице ако не направите заокрет, може да се прокоцка јер је на прагу и дерби с Новосађанима...

- Мени је најбитније у овом тренутку оно што прво долази. Не могу нити смем да правим дугорочне планове, ни било ко од мојих сарадника. Морамо да идемо тренинг по тренинг, утакмицу по утакмицу да радимо. У таквој смо ситуацији, а докле ће нас то довести... Питали сте ме да ли се бојим? Ја се не бојим, увек сам се борио и био борац . И сад сам исто, даћу све да буде боље. Надам се да ћемо реаговати и да ћемо већ од суботе да будемо прави.

Има ли Партизан фудбалера који из слободног ударца може да „сломи отпор“ противника као што сте некада чинили ви?

- Искрено...

Знам да нема, можете ли неког да подучите...

- Сигурно постоје момци који прилично добро могу да шутну: Вукотић, Андреј Костић... Волео бих да у наредном периоду дамо и по неки гол из „слободњака“...

Партизан је у једном периоду био препознатљив по прекидима, у последње време тога нема, хоћете ли радити на томе?

- Мало дајемо голова из прекида, то је чињеница... Радимо, цео стручни штаб даће све од себе да неке детаље унапредимо. Проблеми су очигледни и евидентни, одавно нисмо дали гол из прекида. У данашњем фудбалу тај сегмент игре је врло битан...

Партизан одавно није дао гол из слободног ударца, а ви сте на једној утакмици против ОФК Београда постигли чак два готово пресликана...

- То је некад било... Прошло време... Шта сам ја некад радио, није данас ни битно...

Осећају ли момци који данас играју важност Партизановог дреса,  величину клуба, тежину ситуације...

- Мислим да осећају, видим да је свима тешко пораз пао у дербију. Ко имало има нечег у глави, сигурно размишља да неке ствари мора да исправи и није му лако после ове утакмице. Како знамо и умемо, морамо то да архивирамо на најбржи и најбезболнији начин. Тешко јесте, али, морамо да изађемо из тога. Фудбал мора и даље да се игра, биће још дербија...

Шта су вам рекли људи из управе Партизана – Расим, Пеђа, Данко? Претпостављам да сте разговарали са свима...

- Разговарао сам са Предрагом Мијатовићем. Очекују да направим реакцију екипе, зна се да сам дуго година провео у Партизану и осећам клуб. Очекује се бољитак.. Јако је тешко и много бољи и искуснији тренери од мене били би у проблему, али, ја верујем у себе и у ове момке. На крају – ови момци били су јесењи прваци, нико им није поклонио ниједан бод. Људи заборављају, дешава се и већим светским екипама да упадну у кризу. Ово је млад тим, млади момци с три четири искусна фудбалера па је то можда и нормално...

Ко вам је од старији фудбалера, ваших вршњака честитао, поделио неки савет?

- Много њих послало ми је поруке међу њима и бивши саиграчи. Хиљаду порука добио сам из свих крајева некадашње Југославије. Људи знају колико волим овај клуб и какву емоцију имам према Партизану. Не, нисам ја никаква легенда, прочитао сам то негде, ја сам само човек који је оставио неки траг у Партизану...