INTERVJU – Čakar: Nikad se ničega nisam plašio

Nema čarobni štapić i nije čarobnjak. Ali, ima srce valjda u hladnoj Pljevaljskoj kotlini naviklo da prilikom ekstremno niskih temperatura pumpa najvreliju krv... Bio je gospodin u kopačkama, u levoj kao da je skrivao dinamit... Ovekovečena za sva vremena, između ostalih remek dela i remek dela sa utakmice protiv OFK Beograda 1995. u Humskoj: dva slobodna udarca sa 17 metara iskosa s desne strane i dva prelepa gola – lopta se preko živog zida zarila u golmanove leve rašlje... Igrom slučaja ili sudbine, 30 godina kasnije, u ulozi šefa stručnog štaba Partizana Damir Čakar srešće se ponovo sa romantičarima...

Juče između dva treninga, razgovarali smo sa novim trenerom crno-belih...

Postali ste trener u najnezgodnijem trenutku, treći u sezoni, neposredno posle izgubljenog derbija... kako je izgledao razgovor sa rukovodiocima Partizana: Ljajićem, Mijatovićem i Lazovićem?

- Za mene je to bilo iznenađenje. Dočekao sam tu informaciju nespreman jer sam došao na trening i nisam znao da će uopšte takva situacija da bude. Normalno, čast i ponos je biti trener Partizana i to je na kraju i neka emocija prema klubu u kojem sam bio fudbaler, ostavio neki trag, skaut u ulozi dovođenja Leandra Tavambe na primer, trener... Sad sam naravno počastvovan što ću biti šef stručnog štaba. Do kada, ne zavisi od mene nego od rezultata koje ćemo beležiti svi zajedno: ja i moj stručni štab.

Kao igrač niste se plašili ničega, strahujete li sada kao trener od svega što vas čeka na klupi Partizana?

- Situacija, posebno posle utakmice protiv Crvene zvezde i šoka, nokauta koji smo pretrpeli u nedelju, sigurno nije dobra. Moj zadatak je da iz svog igračkog iskustva prenesem nešto na ove momke, podignem ih u psihološkom momentu, dam neka uputstva i napravim reakciju na tim što će doneti boljitak i da već u subotu krenemo s dobrim rezultatima.

Kako je protekao prvi trening?

- Prvi trening odradili smo juče, danas dva... Momci su reagovali jako pozitivno, međutim to ništa ne znači. Najbitnija stvar je njihov talenat, potencijal koji imaju moraju da pokažu na terenu. Teren je merilo svega. Najiskrenije: da mogu da igram najviše bih voleo, međutim, sad sam na drugoj funkciji, moram da brinem o njima... Osim dvojici - trojici igrača, mogu po godinama da budem i otac, to su deca... Imam sluha za sve, ali, neke stvari moramo da promenimo i moraće da ih sprovedu da bi bili što bolji i da bi se domogli dobrih rezultata.

Partizan je imao plus četiri, sada je na minus četiri u odnosu na Crvenu zvezdu i sa samo četiri boda više od Vojvodine što već na naredne dve utakmice ako ne napravite zaokret, može da se prokocka jer je na pragu i derbi s Novosađanima...

- Meni je najbitnije u ovom trenutku ono što prvo dolazi. Ne mogu niti smem da pravim dugoročne planove, ni bilo ko od mojih saradnika. Moramo da idemo trening po trening, utakmicu po utakmicu da radimo. U takvoj smo situaciji, a dokle će nas to dovesti... Pitali ste me da li se bojim? Ja se ne bojim, uvek sam se borio i bio borac . I sad sam isto, daću sve da bude bolje. Nadam se da ćemo reagovati i da ćemo već od subote da budemo pravi.

Ima li Partizan fudbalera koji iz slobodnog udarca može da „slomi otpor“ protivnika kao što ste nekada činili vi?

- Iskreno...

Znam da nema, možete li nekog da podučite...

- Sigurno postoje momci koji prilično dobro mogu da šutnu: Vukotić, Andrej Kostić... Voleo bih da u narednom periodu damo i po neki gol iz „slobodnjaka“...

Partizan je u jednom periodu bio prepoznatljiv po prekidima, u poslednje vreme toga nema, hoćete li raditi na tome?

- Malo dajemo golova iz prekida, to je činjenica... Radimo, ceo stručni štab daće sve od sebe da neke detalje unapredimo. Problemi su očigledni i evidentni, odavno nismo dali gol iz prekida. U današnjem fudbalu taj segment igre je vrlo bitan...

Partizan odavno nije dao gol iz slobodnog udarca, a vi ste na jednoj utakmici protiv OFK Beograda postigli čak dva gotovo preslikana...

- To je nekad bilo... Prošlo vreme... Šta sam ja nekad radio, nije danas ni bitno...

Osećaju li momci koji danas igraju važnost Partizanovog dresa,  veličinu kluba, težinu situacije...

- Mislim da osećaju, vidim da je svima teško poraz pao u derbiju. Ko imalo ima nečeg u glavi, sigurno razmišlja da neke stvari mora da ispravi i nije mu lako posle ove utakmice. Kako znamo i umemo, moramo to da arhiviramo na najbrži i najbezbolniji način. Teško jeste, ali, moramo da izađemo iz toga. Fudbal mora i dalje da se igra, biće još derbija...

Šta su vam rekli ljudi iz uprave Partizana – Rasim, Peđa, Danko? Pretpostavljam da ste razgovarali sa svima...

- Razgovarao sam sa Predragom Mijatovićem. Očekuju da napravim reakciju ekipe, zna se da sam dugo godina proveo u Partizanu i osećam klub. Očekuje se boljitak.. Jako je teško i mnogo bolji i iskusniji treneri od mene bili bi u problemu, ali, ja verujem u sebe i u ove momke. Na kraju – ovi momci bili su jesenji prvaci, niko im nije poklonio nijedan bod. Ljudi zaboravljaju, dešava se i većim svetskim ekipama da upadnu u krizu. Ovo je mlad tim, mladi momci s tri četiri iskusna fudbalera pa je to možda i normalno...

Ko vam je od stariji fudbalera, vaših vršnjaka čestitao, podelio neki savet?

- Mnogo njih poslalo mi je poruke među njima i bivši saigrači. Hiljadu poruka dobio sam iz svih krajeva nekadašnje Jugoslavije. Ljudi znaju koliko volim ovaj klub i kakvu emociju imam prema Partizanu. Ne, nisam ja nikakva legenda, pročitao sam to negde, ja sam samo čovek koji je ostavio neki trag u Partizanu...