Расим: Различита мишљења достижу такве размере да је немогуће функционисати

Партизан је поново доживео непријатно изненађење. Пораз од ОФК Београда (1:2) продубио је кризу црно-белих у пролећном делу првенства. После неуспеха у вечитом дербију против Црвене звезде (0:3), црно-бели су само наставили са лошим резултатима и делује да се тренутно налазе у кризи, сличној оној кад је актуелна управа дошла у клуб.

Такође, поред терена вицешампион Србије има проблема и ван њега. Знају и врапци на грани да челници клуба, тачније Предраг Мијатовић и Данко Лазовић нису у добрим односима дуже времена.

Покушавало је то да се сакрије и реши интерно, али на крају је его био већи од клуба и дошло се само до још већих подела.

Какво је решење и шта следи у наредном периоду, покушали смо да сазнамо од Расима Љајића председника Партизана:

- Најглупље би било да човек забије главу у песак и не суочи се са евидентном кризом која постоји - од резултатске, играчке, па и до оне у Управном  одбору клуба. То су чињенице. Различита мишљења су увек добра у оквиру једне породице, а Партизан то јесте. Ипак, кад мишљења дођу до нивоа неспоразума и крену да се износе у јавност то је већ додатни проблем који онда може да утиче на читаву екипу. Трудили смо се дуго да расправљамо, полемишемо, не оптерећујући јавност ни остале у клубу са тим. Међутим, то је изашло на видело и на жалост ту је направљена прва крупна грешка. Једноумље никад није добро, али исто тако није добро ни кад са свим тим разликама затрпавамо јавност скоро сваки дан. То је пре свега наша одговорност – јасан је Расим Љајић, председник Партизана.

Порази од Црвене звезде у дербију и од ОФК Београда у суботу, додатно су вас удаљили од првог места?

- Што се тиче ове две утакмице, кризе резултата, игре, промене тренера, све то је утицало да имамо све ово што нам се дешава. Од тога да смо јесењи прваци, до два пораза која нас прилично лимитирају у борби за титулу. Осцилације су биле очекиване. Прошле године смо имали просек стартне једанаесторице у многим мечевима 22,5 или 22,9 година. Кад имате имате такву ситуацију, осцилације су на неки начин очекиване. Проблем је што су нас погодиле у најгорем могућем тренутку и што трају већ дуже време. Од пораза против ИМТ-а је све кренуло и само се наставља.

Пре неколико дана је било приче о ванредној седници Скупштине, али ње, бар у овом тренутку, неће бити?

- Желели смо тим гласањем да скинемо са дневног реда бар једну споредну тему која заокупира јавност, а која је најмање важна у овом тренутку. Важно је да се дочека јун, боримо се за титулу, имамо кризу. Уместо да на томе буде фокус, бавимо се питањем избора. Избори носе са собом лобирање, после тога вероватно иду и ниски ударци. Прво да се заврши првенство, па да причамо о томе! Нико не бежи од тога. Кад постоји криза, једини начин јесте да се реши путем избора, али време да се о томе прича је потпуно погрешан! Шта неког брига ко руководи Партизаном ако нема добрих резултата. Резултати и игра су једино мерило за навијаче Партизана. Можемо да направимо нешто, у смислу организације, стабилизације, али то људе не занима, већ бодови, пласман на табели, успеси у Европи, куп, или другим речима, навијаче занима семафор, а не шта се дешава у просторијама клуба. Ко је шта рекао, изјавио, да ли је неко против некога, то је потпуно ирелевантно са становништва Партизана као великог клуба.

Црту планирате да подвучете на крају сезоне?

- Кад се заврши првенство, можемо да причамо, да идемо на ванредну Скупштину. Мора нешто да се мења и неопходно је, јер очигледно имамо кризу и да та различита мишљења достижу такве размере да је немогуће функционисати. Први пут говорим о томе. Дуго сам крио, трудио се да то остане унутар куће и да пробамо да решимо кроз разговоре, пре свега јер је то у интересу Партизана. На жалост се то није десило. Није спорно, али је моменат тога погрешан.

Ближи се нови УЕФА мониторинг. Партизан не стоји добро финансијски и да ли се може поново очекивати помоћ државе?

- Држава нам је помагала у сваком мониторингу и без тих средстава тешко да бисмо прошли. Вероватно ћемо се и сад обратити за помоћ, али она није довољна да би клуб функционисао. С друге стране, ниједна држава на свету неће помагати клубу у његовом свакодневном раду. Ипак, затекли смо тешку ситуацију у клубу и држава је увек излазила у сусрет и помагала нам је да бисмо прошли мониторинг. Других алтернативних извора није било. Нисмо продавали играче. Једини трансфер је била продаја Стефана Ковача у Русију. Прилива новца осим од спонзора није било. У принципу, на дужи период, треба да тражимо помоћ од државе за инфраструктуру, оно што ће наредне генерације да користе. Важно је обезбедимо средства пре свега од продаје играча и других извора финансија на чистој комерцијалној основи. То је једини начин стабилизације клуба. Не можемо да зависимо од мониторинга до мониторинга. То на дужи период не би могло да буде добро. Свака држава би дигла руке. Није у обавези да то ради. Сад је ванредна ситуација и заиста смо били принуђени у ових годину дана због дуга који смо наследили. Успели смо да смањимо значајно дуг и стабилизујемо клуб. Али као што сам рекао, то не занима навијаче кад су лоши резултати.