Кад се до недеље, 1. марта, 2026, причало о историји одбојке у Суботици, незаобилазна тема је била генерација која је у сезони 1974/75 освојила титулу првака Југославије. Ту је свакако и бронза са Купа европских шампиона освојена годину дана касније, па и трофеј са Балканског купа 2023, али од последњег дана минуле седмице говориће се о сјајној генерацији, о фантастичној енергији, о невероватној подршци која је у таласима стизала са трибина. И када су се коцкице тако сложиле, прича није могла да се заврши другачије, осим са титулом победника Купа Србије.
Ко год да је стајао са друге стране мреже, а стајала је моћна екипа Радничког из Крагујевца, тешко је могла да изађе на крај са оваквом енергијом полетних Голубова. Ко год да се плашио да ће Суботичани можда да „изгоре” у таквој атмосфери, а искрено, плашио се и потписник ових редова, десило се супротно – таква енергија је била као гориво одбојкашима Спартака који су успели да ураде оно што генерације пре њих нису.
Коцкице у тиму из Суботице добрим делом је посложио Александар Митровић, тренер Суботичана. Спартак му је пружио прилику и поверење, а Митровић је узвратио како је једино и умео – бескрајном емоцијом, знањем, приступом, понашањем, како би то у школи рекли „све за пет”.
– Хвала овим дивним људима, хвала им – бескрајно! Прате нас целе сезоне, а сада су нам дали посебну дозу енергију. Не знам да ли постоји нека јача и јаснија реч од оне – хвала! Хвала и управи Спартака која нам је овог омогућила, хвала Одбојкашком савезу Србије који је препознао потенцијал у овом граду. Веровао сам да можемо – јер имамо квалитетне људе са којим сарађујем, на терену и ван њега. Када се све склопи онда се деси да подигнемо трофеј. Уживаћемо у овој титули!
Говорио је Митровић у суперлативима о екипи са друге стране терена, како уосталом и коментарисати екипу састављену од сјајних играча која је у претходном циклусу освојила баш све што се освојити могло. У Голубовима су Крагујевчани добили озбиљног ривала.
– Раднички је веома квалитетна екипа, вечерас смо ми били бољи, а наша борба се свакако наставља.
Чинило се током утакмице да ће и Митровић да заигра – и играо је, поред терена, делио савете, слао таласе емоције, а када је пао последњи поен, пао је и тренер – на колена, а потом је доживео да га играчи подигну и понесу. На уложену емоцију стигао је одговарајући одговор.
– Улажем велику емоције у ове дивне људе, драго ми је што оне допиру до њих, што играчи из мене црпе нешто што најбоље што могу да пружим, као и ја од њих. Верујте, више ми значи што је Спартак узео Куп, него мени лично, као тренеру. Лаза Марковић, Тихомир Бањанин, Урош Кецман и сви остали, улажу велику енергију, емоцију, све што могу. Момци су сјајни, поновићу то још једном, а верујем да је ово тек почетак – могу они још више да направе у својим каријерама.
Убитачан је био пољски интернационалац Јакуб Зиобровски, МВП финала, тачан је био и аустралијски репрезентативац Сем Лео Фловердеј, искусни Стеван Симић је био смирен кад се, на пример, одлучивао први сет, шта рећи о четири везана блока Вука Милутиновића на којима је зидан преокрет у моментима када се меч „ломио“, о наступима либера Дариа Пеића и младог Кристиана Шебека, баш као и игри Видака Цветковића који је делио минуте са Лазаром Стевићем.
– Не могу да пронађем праве речи да опишем ову радост, ову срећу – причао је Цветковић у паузи између последњег поена и доделе трофеја, па је наставио: – Веровали смо од првог момента када смо се пласирали у финале Купа да можемо до трофеја. Радили смо напорно, не само за Куп, него током целе сезоне, и када је било најпотребније, успели смо да изнесемо оно што знамо на најбољи начин.
И он хвали све оне који су помогли да се реализује оваква спортска представа на северу Бачке.
– Није било шансе да изгубимо уз овакву атмосферу. Чак би могао да кажем да се завршни сет може приписати публици – да није било њих, верујем да би на терену била друга прича. Прелепо је било и мислим да је и на овај начин исписана одбојкашка историја у Суботици и Србији. Импонује бити део Спартака, клуба овакве снаге и традиције.
Снови се, показује то и лепа одбојкашка прича из Суботице, заиста и остварују. И нека ова титула буде подсетник баш за то!
ХУЗЕЈРОВИЋ: У ОВАКВОЈ АТМОСФЕРИ НИСМО МОГЛИ ДА ИЗГУБИМО
Када говоримо о емоцијама не можемо да не споменемо дизача – Андреја Хузејровића. Скокови, позиви, поздрави, бодрење, чини се да је имао енергије за бар још два оваква меча.
– Када видите све ове људе који живе за одбојку и живе за Спартак, онда и ми имамо неки додатни ветар у леђа. И ми смо онда имали додатну мотивацију да покажемо колико живимо и колико дишемо за одбојку, и за Спартак. Знамо сви колико је квалитетна екипа Радничког, колико трофеја Крагујевчани имају, али нас то није занимало. Понављали смо сви себи – „фокус, фокус“. И када смо водили, држали смо се тог ритма, а и морали смо тако – Раднички се није предавао, момци су се враћали, али мислим да у оваквој атмосфери вечерас нисмо могли да изгубимо.
МАРКОВИЋ: СВЕ ЈЕ БИЛО КАО У СНОВИМА
Напуниле су се очи после завршног поена и Лазару Марковићу, председнику Мушког одбојкашког клуба Спартак. Љубав, али и одговорност према послу и спорту носи из породице, научио је пут до врха води из стрпљив и упоран, често тих и неприметан рад, а овога пута је и он попустио под емоцијама.
– Биле су то сузе радоснице – човеку у таквим моментима свашта прође кроз главу. Имао сам среће да пре 51 годину будем део екипе која је била првак државе, као играч, а сада сам дочекао и Куп, као председник Клуба. Тешко је пронаћи праве речи после овакве представе у овакој спортској атмосфери. И онда трофеј Купа стигне као шлаг на торту, први пут у историји. Пресретан сам због тога што сам на челу једног оваквог спортског колектива, са дивним сарадницима, тренерима, момцима – све је било као у сновима.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
