Вратили смо култ дербија – можда је и најупечатљивија изјава после утакмице Војводина – Партизан. Изговорио ју је Мирослав Тањга, шеф стручног штаба Новосађана.
Још од 1994. Лале нису у истој сезони победиле београдске црвено и црно-беле. Тада под руководством Милорада Косановића, кад су били равноправан такмац вечитима за титулу, сада под командом његовог ученика, члана шампионске генерације Војводине 1989.
Претиле су Лале да би могле да се умешају и у борбу за титулу, међутим, пре Партизана поражени су од Новог Пазара на домаћем (0:3) и Железничара (0:2) на гостујућем терену. Због тога и недељних 3:0 против Парног ваљка нису подвиг имајући у виду и каква је ситуација у великану из Хумске. У сваком случају је добро што се Војводина вратила на место које јој припада. За шестопласирани тим из прошлог шампионата успех је да се у актуелном бори за друго место. С друге стране, наставак посртања Партизана већ је промовисао Црвену звезду у шампиона, мада је и раније мало ко сумњао у такав епилог сада већ непостојеће трке за првака.
Позитивно је и да Нови Пазар има велике шансе да другу годину узастопно изађе на европску сцену. Иако је Владимир Гаћиновић најуспешнији тренер у историји клуба, долазак Ненада Лалатовића показао се одличним потезом јер је тиму била потребна промена и тренер способан да их мотивише.
Наставак тренерске рашомонијаде у српском фудбалу као још једног постфестума 26. кола није ништа ново. Вест о повратку Срђана Благојевића на клупу Партизана одјекнула је у понедељак као гром из ведра неба. Коначно је неко од смењених тренера добио сатисфакцију за све добро што је урадио, иако су наравно мишљења опречна, а признавање грешке на овај начин много више говори о слабости клуба и недостатку решења него о поверењу раније смењеном стручњаку.
Често су за успех потребни континуитет и дугорочан план, у Хумској тога нема одавно, као ни у већини других клубова. Кривицу је онда најлакше приписати шефу струке, што се ове недеље десило и у Чукаричком. Живимо једноставно у временима где је рад од данас до сутра заменио стратегију за дужи период. Можда они који воде наше клубове нису ни способни да зацртају шта желе у дужем периоду, па им шок-терапије делују као решење којим ће се покрити пред навијачима или убризгати инјекцију адреналина екипи. Мало пута се то показало успешним.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
