У Загребу је у 88. години преминуо Златко Шименц.
Остаће познат по томе што је Југославију (рођен на дан републике 1938. године) представљао у два спорта, ватерполу (101 утакмица) и рукомету (25).
- Рукомет је играо зими, ватерполо лети. У оба спорта изврстан, доспео је до статуса репрезентативца у два спорта која су у нас изузетно популарна и развијена. Као рукометаш је чак и наступао на два светска првенства (1958. и 1961.). Ватерполо сага је, ипак, богатија, дужа, трофејнија - навели су из Ватерполо савеза Хрватске.
Златкова веза с ватерполом зачета је у Сплиту, на једном пливачком митингу 1955. У оно доба су се пре ватерполо утакмица одржавала пливачка такмичења.
– Набили су ми капицу на главу, показали ког противничког играча треба чувати и то је то. Играо сам такав пресинг на дечку да гола забио није, не знам је ли такнуо лопту. Ја сам то схватио као неки тренутак доказивања за мене – пуно година касније се Златко Шименц присећао почетка.
Шименц је био неодвојиви део легендарне екипе Жабаца са Саве, која је крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века господарила Европом с чак четири титуле првака Европе.
Године 1964. у Токију око врата је ставио олимпијско сребро као врхунац каријере за репрезентацију за коју је одиграо 101 утакмицу за десет година, од 1957. до 1967.
Двоструко је више времена играо под капицом Младости, од 1955. до 1975.
Оног тренутка када је прекинуо с играчком каријером, почео је тренерску. Јасно у Младости, те је жетва успеха настављена. Куп победника купова освојен је у Љубљани 1975, исте године и континентални Суперкуп.
Због обавеза на Кинезиолошком факултету у Загребу, на којем је постао редовни професор, напустио је тренерску клупу, иако је и у академским водама остао уско везан уз ватерполо. На факултету је дуго водио катедру спортских игара, односно предмете ватерполо и рукомет. Док је Шименц онде предавао постојала је катедра за ватерполо.
Трофејна ризница Златка Шименца је врло богата. С репрезентацијом бивше државе је освојио: сребро на Олимпијским играма (Токио, 1964.), сребро на Европском првенству (Будимпешта, 1958.), сребро на Европском првенству (Лајпциг, 1962.), сребро на Европском првенству (Утрехт, 1966.), злато на Медитеранским играма (Бејрут, 1959.), сребро на Медитеранским играма (Напуљ, 1961.), злато на Универзијади (Букурешт, 1961.).
Са екипом Младости је као играч освојио: Куп шампиона: 1967, 1968, 1969. и 1971, првенство Југославије: 1962, 1967, 1969. и 1971, Зимско државно првенство: 1960, 1961, 1962. и 1964.
Као тренер Младости освојио је још два пехара, Куп победника купова 1975. и Европски Суперкуп 1975.
Његовим стопама наставио је и надмашио га син Дубравко, који је са ватерполо репрезентацијом Југославије 1988. у Сеулу постао олимпијски шампион, 1986. у Мадридиу и 1991. у Перту био је светски првак, 1985. у Софији „тек“ сребрни на Европском првенству. Са Хрватском је 1996. у Атланти био олимпијски вицешампион.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
