U Zagrebu je u 88. godini preminuo Zlatko Šimenc.
Ostaće poznat po tome što je Jugoslaviju (rođen na dan republike 1938. godine) predstavljao u dva sporta, vaterpolu (101 utakmica) i rukometu (25).
- Rukomet je igrao zimi, vaterpolo leti. U oba sporta izvrstan, dospeo je do statusa reprezentativca u dva sporta koja su u nas izuzetno popularna i razvijena. Kao rukometaš je čak i nastupao na dva svetska prvenstva (1958. i 1961.). Vaterpolo saga je, ipak, bogatija, duža, trofejnija - naveli su iz Vaterpolo saveza Hrvatske.
Zlatkova veza s vaterpolom začeta je u Splitu, na jednom plivačkom mitingu 1955. U ono doba su se pre vaterpolo utakmica održavala plivačka takmičenja.
– Nabili su mi kapicu na glavu, pokazali kog protivničkog igrača treba čuvati i to je to. Igrao sam takav presing na dečku da gola zabio nije, ne znam je li taknuo loptu. Ja sam to shvatio kao neki trenutak dokazivanja za mene – puno godina kasnije se Zlatko Šimenc prisećao početka.
Šimenc je bio neodvojivi deo legendarne ekipe Žabaca sa Save, koja je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka gospodarila Evropom s čak četiri titule prvaka Evrope.
Godine 1964. u Tokiju oko vrata je stavio olimpijsko srebro kao vrhunac karijere za reprezentaciju za koju je odigrao 101 utakmicu za deset godina, od 1957. do 1967.
Dvostruko je više vremena igrao pod kapicom Mladosti, od 1955. do 1975.
Onog trenutka kada je prekinuo s igračkom karijerom, počeo je trenersku. Jasno u Mladosti, te je žetva uspeha nastavljena. Kup pobednika kupova osvojen je u Ljubljani 1975, iste godine i kontinentalni Superkup.
Zbog obaveza na Kineziološkom fakultetu u Zagrebu, na kojem je postao redovni profesor, napustio je trenersku klupu, iako je i u akademskim vodama ostao usko vezan uz vaterpolo. Na fakultetu je dugo vodio katedru sportskih igara, odnosno predmete vaterpolo i rukomet. Dok je Šimenc onde predavao postojala je katedra za vaterpolo.
Trofejna riznica Zlatka Šimenca je vrlo bogata. S reprezentacijom bivše države je osvojio: srebro na Olimpijskim igrama (Tokio, 1964.), srebro na Evropskom prvenstvu (Budimpešta, 1958.), srebro na Evropskom prvenstvu (Lajpcig, 1962.), srebro na Evropskom prvenstvu (Utreht, 1966.), zlato na Mediteranskim igrama (Bejrut, 1959.), srebro na Mediteranskim igrama (Napulj, 1961.), zlato na Univerzijadi (Bukurešt, 1961.).
Sa ekipom Mladosti je kao igrač osvojio: Kup šampiona: 1967, 1968, 1969. i 1971, prvenstvo Jugoslavije: 1962, 1967, 1969. i 1971, Zimsko državno prvenstvo: 1960, 1961, 1962. i 1964.
Kao trener Mladosti osvojio je još dva pehara, Kup pobednika kupova 1975. i Evropski Superkup 1975.
Njegovim stopama nastavio je i nadmašio ga sin Dubravko, koji je sa vaterpolo reprezentacijom Jugoslavije 1988. u Seulu postao olimpijski šampion, 1986. u Madridiu i 1991. u Pertu bio je svetski prvak, 1985. u Sofiji „tek“ srebrni na Evropskom prvenstvu. Sa Hrvatskom je 1996. u Atlanti bio olimpijski vicešampion.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
