ЛОВЕРЊ ЗА ДОБРА, СТАРА ВРЕМЕНА: У фокусу Егзум, Димитријевић, Танасковић, Милетић...

Историја можда не објашњава темељно будућност, али недвосмислено може делимично да укаже на неопходне потезе, дешавања и потоња збивања, па и у случају Партизана. Посматрајући период од почетка миленијума, до данашњег дана, Парни ваљак непогрешиво је у клубу или екипи имао ауторитет способан да акумулира проблеме, идентификује се са навијачима и присталицама пружи неопходну дозу сигурности. Преко десет година, стуб је био Душко Вујошевић, потом је период разочарања „приморао” Новицу Величковића да држи црно-белу бакљу наде, предату без тренутка паузе директно Жељку Обрадовићу. Симптоматично, чим је најтрофејнији стратег Старог континента напустио Хумску, почеле су катастрофалне турбуленције и инстант најаве челних људи о повратку некадашњих асова – увек благотворне.

Прави пример, наравно, јесте Жофри Ловерњ. Француз је тик пре почетка сусрета са Асвелом ушетао у Београдску арену, распаметио навијаче и изазвао „експлозију” на трибинама, медијском небу и пространим интернет пољанама, појачану у рангу нуклеарне направе изјавом по завршетку утакмице: „Увек сам говорио да желим да завршим каријеру у Партизану. То ми је циљ. Видећемо шта доноси будућност, али то је нешто што заиста желим”. Узимајући у обзир да је Остоја Мијаиловић апострофирао крилног центра као једног од приоритета, Американци би рекли „дан дил”, уз прилог „за добра, стара времена”, међутим – ситуација је сложенија.

Првенствено, главно питање гласи – да ли је спортски сектор сагласан са жељама председника, допунски део – каква је судбина Ђоана Пењароје? Шпанац је доказао да поседује квалитет и нико не може реч да му приговори за учињено, ипак – такмичарске утакмице тек следе и чини се да ће статус већег дела колектива да зависи од пласмана у АБА лиги. Неозбиљно је ангажовати играче уколико стручни штаб не жели одређена појачања, приде се ствара и непотребни притисак на одлуке стручњака, у средини где барометар „пуца”.

Али, постоји могућност и да ће идеологија клуба да се постави изнад сваког појединца, то јест „виши циљ”. Судећи према најавама, приоритет на лето јесу домаћи и некадашњи играчи екипе из Хумске. Поред Ловерња, јавност помно гледа и ка Богдану Богдановићу, асу способном да Партизану врати идентитет и поведе вољени клуб у идилична пространства. Цела држава зна да бек није у плановима Клиперса, научили су навијачи правила НБА пензије више од основа ПИО фонда, али повратак ће зависити од две просте чињенице – има ли капитен репрезентације Србије жељу и колико су црно-бели спремни да понуде. Компромис два факта одредиће судбину.

Уверење да следи лето потпуне обнове и враћања Партизана на некадашње, здраве темеље, пружила је информација да и Јану Веселом истиче уговор са Барселоном, као и да каталонски медији наводе да неће бити продужен. Речи о односу Чеха, ожењеног Српкињом, са навијачима нису потребне и уколико би видео да се најаве управе обистињују, не би имао разлога да не буде део „Партизанових беба 2.0” – наравно, уколико договори личне услове и на крају дана добије позив.

Уједно, многобројни мисле и да у сулудом темпу Парни ваљак не би много профитирао на терену од играча на заласку каријера, о чему може да се дискутује, али је кристално јасно да би трио фантастико држао свлачионицу, био пример млађима и показао им докле може да се догура уколико се поштује великан српске кошарке. Приде, занимљива је и симболика појављивања Ловерња. Меч са Асвелом у Вилербану, тачније непослушност Тајрика Џонса, означио је почетак краја ере Жељка Обрадовића, можда је дуел са Французима у Aрени, уприличен доласком Жофрија, сигнал поновног рађања?