LOVERNj ZA DOBRA, STARA VREMENA: U fokusu Egzum, Dimitrijević, Tanasković, Miletić...

Istorija možda ne objašnjava temeljno budućnost, ali nedvosmisleno može delimično da ukaže na neophodne poteze, dešavanja i potonja zbivanja, pa i u slučaju Partizana. Posmatrajući period od početka milenijuma, do današnjeg dana, Parni valjak nepogrešivo je u klubu ili ekipi imao autoritet sposoban da akumulira probleme, identifikuje se sa navijačima i pristalicama pruži neophodnu dozu sigurnosti. Preko deset godina, stub je bio Duško Vujošević, potom je period razočaranja „primorao” Novicu Veličkovića da drži crno-belu baklju nade, predatu bez trenutka pauze direktno Željku Obradoviću. Simptomatično, čim je najtrofejniji strateg Starog kontinenta napustio Humsku, počele su katastrofalne turbulencije i instant najave čelnih ljudi o povratku nekadašnjih asova – uvek blagotvorne.

Pravi primer, naravno, jeste Žofri Lovernj. Francuz je tik pre početka susreta sa Asvelom ušetao u Beogradsku arenu, raspametio navijače i izazvao „eksploziju” na tribinama, medijskom nebu i prostranim internet poljanama, pojačanu u rangu nuklearne naprave izjavom po završetku utakmice: „Uvek sam govorio da želim da završim karijeru u Partizanu. To mi je cilj. Videćemo šta donosi budućnost, ali to je nešto što zaista želim”. Uzimajući u obzir da je Ostoja Mijailović apostrofirao krilnog centra kao jednog od prioriteta, Amerikanci bi rekli „dan dil”, uz prilog „za dobra, stara vremena”, međutim – situacija je složenija.

Prvenstveno, glavno pitanje glasi – da li je sportski sektor saglasan sa željama predsednika, dopunski deo – kakva je sudbina Đoana Penjaroje? Španac je dokazao da poseduje kvalitet i niko ne može reč da mu prigovori za učinjeno, ipak – takmičarske utakmice tek slede i čini se da će status većeg dela kolektiva da zavisi od plasmana u ABA ligi. Neozbiljno je angažovati igrače ukoliko stručni štab ne želi određena pojačanja, pride se stvara i nepotrebni pritisak na odluke stručnjaka, u sredini gde barometar „puca”.

Ali, postoji mogućnost i da će ideologija kluba da se postavi iznad svakog pojedinca, to jest „viši cilj”. Sudeći prema najavama, prioritet na leto jesu domaći i nekadašnji igrači ekipe iz Humske. Pored Lovernja, javnost pomno gleda i ka Bogdanu Bogdanoviću, asu sposobnom da Partizanu vrati identitet i povede voljeni klub u idilična prostranstva. Cela država zna da bek nije u planovima Klipersa, naučili su navijači pravila NBA penzije više od osnova PIO fonda, ali povratak će zavisiti od dve proste činjenice – ima li kapiten reprezentacije Srbije želju i koliko su crno-beli spremni da ponude. Kompromis dva fakta odrediće sudbinu.

Uverenje da sledi leto potpune obnove i vraćanja Partizana na nekadašnje, zdrave temelje, pružila je informacija da i Janu Veselom ističe ugovor sa Barselonom, kao i da katalonski mediji navode da neće biti produžen. Reči o odnosu Čeha, oženjenog Srpkinjom, sa navijačima nisu potrebne i ukoliko bi video da se najave uprave obistinjuju, ne bi imao razloga da ne bude deo „Partizanovih beba 2.0” – naravno, ukoliko dogovori lične uslove i na kraju dana dobije poziv.

Ujedno, mnogobrojni misle i da u suludom tempu Parni valjak ne bi mnogo profitirao na terenu od igrača na zalasku karijera, o čemu može da se diskutuje, ali je kristalno jasno da bi trio fantastiko držao svlačionicu, bio primer mlađima i pokazao im dokle može da se dogura ukoliko se poštuje velikan srpske košarke. Pride, zanimljiva je i simbolika pojavljivanja Lovernja. Meč sa Asvelom u Vilerbanu, tačnije neposlušnost Tajrika Džonsa, označio je početak kraja ere Željka Obradovića, možda je duel sa Francuzima u Areni, upriličen dolaskom Žofrija, signal ponovnog rađanja?