Шаренцу плакета за животно дело

У Барокној сали Градске куће Зрењанина, додељена су признања Спортског савеза најбољим спортистима и спортским радницима за прошлу годину. У јубиларној, 20. манифестацији, награду за животно дело добио је Деливоје Шаренац, легендарни голман Пролетера.

Плакету су уручили Симо Салапура, градоначелник, и Момир Рнић, олимпијски и планетарни шампион у рукомету, а од свих у сали награђен је снажним аплаузом.

- Ништа није лепше и драже од добијања признања у средини где си рођен, одрастао и где живиш. Ово је огромна част, осећам се привилегованим, јер је мало некадашњих спортиста, а било их је много врхунских, са оваквим признањем. Кад сам примио награду, емоције су навирале, сетио сам се великог дела пређеног спортског и животног пута – истакао је Шаренац са великом дозом сете у гласу.

За њега кажу да се „посвађао с крштеницом”. Рођен је јуна 1952. године у Лазареву, витак је као из голманских дана, покретњив и са брковима које деценијама чине имиџ и красе лице.

- Увек сам спортски живео, још сам у покрету, не стајем. По завршетку каријере радио сам као тренер голмана у више клубова шест сезона провео сам у Тимоку из Зајечара, а шесту годину водим властиту школу за млађе голмане и позната је и изван Војводине.

Каријера му је почела на занимљив начин. Желео је  другу позицију у тиму, а кренуо је и завршио са „јединицом” на дресу. Уз младалачку фигуру, краси га и сећање, упамтио је много тога из играчке каријере.

- Неке ствари сам и записивао, неке су остале урезане да се никад не забораве. На турнирима у Лазареву играо сам против старијих, давао голове и желео да будем центарфор. Сви смо волели фудбал, трчали за лоптом по прашини и трави, а кад је Ненад Бјековић, икона Лазарева и банатске равнице, отишао у Пролетер, полудели смо за лоптом и сви желели његовим путем. Обрео сам се у Пролетеру, у омладинцима 1968. године, код тренера Светислава Благића. Тренирао ме пола године, па је екипу преузео Тоша Манојловић. Први голман Цвета Попов није долазио на тренинге недељу дана и Благић ме ставио испред мреже. Први меч био је са ЖФК Банатом (5:1), а бранио сам све наредне за јуниоре до преласка у први тим.

Био је невероватно скочан, летео је као са трамбулине, знао да дрибла и видео је себе у нападу.

- Био сам спорији за шпица, али имао сам одраз, одличан тајминг у ваздуху, добар дриблинг. Ово што гомани раде последње две деценије, кад играју са саиграчима из одбране, чинио сам у своје време. Тада је голман враћену лопту од саиграча могао да хвата, а често сам је ногом додавао играчима одбране. Неки то нису прихватали и тражили су да лопте хватам.

Био је једини голман центарфор на званичним утакмицама код нас.

- У дуелу са Сегестом у Сиску 1978. године, у Другој лиги, победили смо 5:1, ушао сам на место центарфора и Маријан Јантољак срушио ме за пенал. Са Босном у Високом, у првом полувремену, стајао сам испред мреже, у другом сам отишао у напад, а голманску дужност преузео је Јожеф Езвеђ. Пријатељски сусрет са Црвеном звездом, са Бранком Станковићем на клупи, док је Пролетер предводио Кики Омерагић, не може да се заборави, јавност је сазнала да Пролетер има голмана и центарфора у једном играчу. Први део сам бранио, у наставку сам отишао у напад. Играло се пред 10.000 гледалаца и добио сам много аплауза. Чували су ме Кери и Ајдер и узео сам им све високе лопте, ударцем главом погодио сам пречку, а бранио је Живан Љуковчан.

Застао је и кроз смешак додао:

- На изласку са терена пришао ми је Станковић и рекао да сам направио велике проблеме његовој одбрани и да сам могао да будем добар нападач. На тренинзима сам често шутирао, ишао на центаршутеве. Кад сам бранио у Вардару, у мечу одлуке за опстанак у Првој лиги, ремизирали смо са Радничким из Ниша. Није било голова, испали смо из лиге пред крцатим стадионом и публика је у финишу скандирала, „Шарке на центарфора”. Тренер Борис Маровић, касније ми је причао да се ломио и на крају није желео да ризикује.

Још има шта да покаже најмлађима, учитеља голмана деца обожавају.

- Дивно је радити са децом, воле да тренирају, а клубови ми шаљу кадете и јуниоре да их подучим. Имамо такмичења, редовно идемо на припреме по Србији, где и сениори обављају тренажне процесе.

Десна рука је Данилу Бјелици, тренеру ОФК Граднулице, лидера војвођанског „Истока”.

- Захваљујући Игору Тошкову имамо услове и добру екипу. Зрењанину треба српсколигаш, навијамо сви да се Нафтагас пласира у Прву лигу, да овај део Баната, некад расадник репрезентативаца, коначно поврати део фудбалског сјаја – истакао је Деливоје Шаренац.