Šarencu plaketa za životno delo

U Baroknoj sali Gradske kuće Zrenjanina, dodeljena su priznanja Sportskog saveza najboljim sportistima i sportskim radnicima za prošlu godinu. U jubilarnoj, 20. manifestaciji, nagradu za životno delo dobio je Delivoje Šarenac, legendarni golman Proletera.

Plaketu su uručili Simo Salapura, gradonačelnik, i Momir Rnić, olimpijski i planetarni šampion u rukometu, a od svih u sali nagrađen je snažnim aplauzom.

- Ništa nije lepše i draže od dobijanja priznanja u sredini gde si rođen, odrastao i gde živiš. Ovo je ogromna čast, osećam se privilegovanim, jer je malo nekadašnjih sportista, a bilo ih je mnogo vrhunskih, sa ovakvim priznanjem. Kad sam primio nagradu, emocije su navirale, setio sam se velikog dela pređenog sportskog i životnog puta – istakao je Šarenac sa velikom dozom sete u glasu.

Za njega kažu da se „posvađao s krštenicom”. Rođen je juna 1952. godine u Lazarevu, vitak je kao iz golmanskih dana, pokretnjiv i sa brkovima koje decenijama čine imidž i krase lice.

- Uvek sam sportski živeo, još sam u pokretu, ne stajem. Po završetku karijere radio sam kao trener golmana u više klubova šest sezona proveo sam u Timoku iz Zaječara, a šestu godinu vodim vlastitu školu za mlađe golmane i poznata je i izvan Vojvodine.

Karijera mu je počela na zanimljiv način. Želeo je  drugu poziciju u timu, a krenuo je i završio sa „jedinicom” na dresu. Uz mladalačku figuru, krasi ga i sećanje, upamtio je mnogo toga iz igračke karijere.

- Neke stvari sam i zapisivao, neke su ostale urezane da se nikad ne zaborave. Na turnirima u Lazarevu igrao sam protiv starijih, davao golove i želeo da budem centarfor. Svi smo voleli fudbal, trčali za loptom po prašini i travi, a kad je Nenad Bjeković, ikona Lazareva i banatske ravnice, otišao u Proleter, poludeli smo za loptom i svi želeli njegovim putem. Obreo sam se u Proleteru, u omladincima 1968. godine, kod trenera Svetislava Blagića. Trenirao me pola godine, pa je ekipu preuzeo Toša Manojlović. Prvi golman Cveta Popov nije dolazio na treninge nedelju dana i Blagić me stavio ispred mreže. Prvi meč bio je sa ŽFK Banatom (5:1), a branio sam sve naredne za juniore do prelaska u prvi tim.

Bio je neverovatno skočan, leteo je kao sa trambuline, znao da dribla i video je sebe u napadu.

- Bio sam sporiji za špica, ali imao sam odraz, odličan tajming u vazduhu, dobar dribling. Ovo što gomani rade poslednje dve decenije, kad igraju sa saigračima iz odbrane, činio sam u svoje vreme. Tada je golman vraćenu loptu od saigrača mogao da hvata, a često sam je nogom dodavao igračima odbrane. Neki to nisu prihvatali i tražili su da lopte hvatam.

Bio je jedini golman centarfor na zvaničnim utakmicama kod nas.

- U duelu sa Segestom u Sisku 1978. godine, u Drugoj ligi, pobedili smo 5:1, ušao sam na mesto centarfora i Marijan Jantoljak srušio me za penal. Sa Bosnom u Visokom, u prvom poluvremenu, stajao sam ispred mreže, u drugom sam otišao u napad, a golmansku dužnost preuzeo je Jožef Ezveđ. Prijateljski susret sa Crvenom zvezdom, sa Brankom Stankovićem na klupi, dok je Proleter predvodio Kiki Omeragić, ne može da se zaboravi, javnost je saznala da Proleter ima golmana i centarfora u jednom igraču. Prvi deo sam branio, u nastavku sam otišao u napad. Igralo se pred 10.000 gledalaca i dobio sam mnogo aplauza. Čuvali su me Keri i Ajder i uzeo sam im sve visoke lopte, udarcem glavom pogodio sam prečku, a branio je Živan Ljukovčan.

Zastao je i kroz smešak dodao:

- Na izlasku sa terena prišao mi je Stanković i rekao da sam napravio velike probleme njegovoj odbrani i da sam mogao da budem dobar napadač. Na treninzima sam često šutirao, išao na centaršuteve. Kad sam branio u Vardaru, u meču odluke za opstanak u Prvoj ligi, remizirali smo sa Radničkim iz Niša. Nije bilo golova, ispali smo iz lige pred krcatim stadionom i publika je u finišu skandirala, „Šarke na centarfora”. Trener Boris Marović, kasnije mi je pričao da se lomio i na kraju nije želeo da rizikuje.

Još ima šta da pokaže najmlađima, učitelja golmana deca obožavaju.

- Divno je raditi sa decom, vole da treniraju, a klubovi mi šalju kadete i juniore da ih podučim. Imamo takmičenja, redovno idemo na pripreme po Srbiji, gde i seniori obavljaju trenažne procese.

Desna ruka je Danilu Bjelici, treneru OFK Gradnulice, lidera vojvođanskog „Istoka”.

- Zahvaljujući Igoru Toškovu imamo uslove i dobru ekipu. Zrenjaninu treba srpskoligaš, navijamo svi da se Naftagas plasira u Prvu ligu, da ovaj deo Banata, nekad rasadnik reprezentativaca, konačno povrati deo fudbalskog sjaja – istakao je Delivoje Šarenac.