Колубара је увек био специфичан и по много чему јединствен клуб. Лазаревчани су одувек имали „то нешто”што их је издвајало од осталих екипа, без обзира да ли се мисли на период кад су освајали трофеје или се борили за опстанак.
Прошле сезоне су дефинитивно били најсимпатичнија и најборбенија екипа, али услед великих и неочекиваних проблема, нису успели да сачувају статус у елитном рангу. Ове сезоне у Супер Б лиги, Кртице копају нови тунел, онај који води у Суперлигу, али овог пута са жељом да буде једносмеран.
Колубара се налази на другом месту на табели, одмах иза Лавова и има лепу шансу да се врати у највиши ранг, а један од момака који је сјајним партијама скренуо пажњу на себе је и Душан Пановски, најбољи стрелац Лазаревчана.
– Можемо и морамо да будемо задовољни, добро смо играли и верујем да ћемо тако да наставимо. Од почетка сезоне смо знали да немамо притисак, да смо растерећени, не могу рећи опуштени, али нисмо ништа морали… Баш зато смо и кренули да нижемо победе, играли смо растерећено и резултати су кренули, тако да смо непланирано доспели у горњи дом - рекао је Душан Пановски.
Да ли сте на почетку веровали у висок пласман?
– Желели смо га, сад нема назад, наша жеља је увек да се боримо са Колубаром у најјачој лиги. Ништа не морамо, али желимо и тако ће бити све док клуб постоји, јер ћемо за њега све урадити. Момци дају сто одсто себе на свакој утакмици и тако ће увек бити.
Тренутно сте други на табели, иза Лавова који имају свега четири бода више?
– Није то велика разлика, а очекује нас и директан дуел. Уколико победимо смањићемо на два бода, а онда је тек све неизвесно, у игри смо свакако. Уколико можемо да обезбедимо пласман у виши ранг, то ћемо и урадити.
У Колубари играју момци из Лазаревца, немате ни једног играча „са стране”?
– И мислим да је то феноменално! Сви се дружимо и ван терена, а та комуникација и енергија, се преноси на тренинг, утакмицу. Без договора и речи се разумемо, јер смо свашта прошли заједно, имали разне животне ситуације и могу рећи да никада нисам играо у бољем окружењу и са дивнијим људима.
Шта то има Колубара, а други клубови немају?
– Хомогеност, енергију и затворени круг људи. Саградили смо бедем око нас и нико нам то не може срушити, једноставно смо екипа која се држи увек заједно. Све то се преноси на терен и не може да се не види – закључио је Душан Пановски.
ИГРАМО ИЗ ЉУБАВИ
Сви у тиму су запослени, а рукомет играју из хобија?
– Из љубави, што бисмо рекли. Морамо да будемо уз нашу Колубару и кад је лепо и кад је тешко, то је наш клуб и никада га нећемо напустити. Лако је кад има новца, онда сви хоће, али оданост се показује кад је тешко. Ја радим у Београду, у пржионици кафе, сваки дан путујем и после посла одрадим тренинг са екипом. То је нешто посебно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
