Kolubara je uvek bio specifičan i po mnogo čemu jedinstven klub. Lazarevčani su oduvek imali „to nešto”što ih je izdvajalo od ostalih ekipa, bez obzira da li se misli na period kad su osvajali trofeje ili se borili za opstanak.
Prošle sezone su definitivno bili najsimpatičnija i najborbenija ekipa, ali usled velikih i neočekivanih problema, nisu uspeli da sačuvaju status u elitnom rangu. Ove sezone u Super B ligi, Krtice kopaju novi tunel, onaj koji vodi u Superligu, ali ovog puta sa željom da bude jednosmeran.
Kolubara se nalazi na drugom mestu na tabeli, odmah iza Lavova i ima lepu šansu da se vrati u najviši rang, a jedan od momaka koji je sjajnim partijama skrenuo pažnju na sebe je i Dušan Panovski, najbolji strelac Lazarevčana.
– Možemo i moramo da budemo zadovoljni, dobro smo igrali i verujem da ćemo tako da nastavimo. Od početka sezone smo znali da nemamo pritisak, da smo rasterećeni, ne mogu reći opušteni, ali nismo ništa morali… Baš zato smo i krenuli da nižemo pobede, igrali smo rasterećeno i rezultati su krenuli, tako da smo neplanirano dospeli u gornji dom - rekao je Dušan Panovski.
Da li ste na početku verovali u visok plasman?
– Želeli smo ga, sad nema nazad, naša želja je uvek da se borimo sa Kolubarom u najjačoj ligi. Ništa ne moramo, ali želimo i tako će biti sve dok klub postoji, jer ćemo za njega sve uraditi. Momci daju sto odsto sebe na svakoj utakmici i tako će uvek biti.
Trenutno ste drugi na tabeli, iza Lavova koji imaju svega četiri boda više?
– Nije to velika razlika, a očekuje nas i direktan duel. Ukoliko pobedimo smanjićemo na dva boda, a onda je tek sve neizvesno, u igri smo svakako. Ukoliko možemo da obezbedimo plasman u viši rang, to ćemo i uraditi.
U Kolubari igraju momci iz Lazarevca, nemate ni jednog igrača „sa strane”?
– I mislim da je to fenomenalno! Svi se družimo i van terena, a ta komunikacija i energija, se prenosi na trening, utakmicu. Bez dogovora i reči se razumemo, jer smo svašta prošli zajedno, imali razne životne situacije i mogu reći da nikada nisam igrao u boljem okruženju i sa divnijim ljudima.
Šta to ima Kolubara, a drugi klubovi nemaju?
– Homogenost, energiju i zatvoreni krug ljudi. Sagradili smo bedem oko nas i niko nam to ne može srušiti, jednostavno smo ekipa koja se drži uvek zajedno. Sve to se prenosi na teren i ne može da se ne vidi – zaključio je Dušan Panovski.
IGRAMO IZ LjUBAVI
Svi u timu su zaposleni, a rukomet igraju iz hobija?
– Iz ljubavi, što bismo rekli. Moramo da budemo uz našu Kolubaru i kad je lepo i kad je teško, to je naš klub i nikada ga nećemo napustiti. Lako je kad ima novca, onda svi hoće, ali odanost se pokazuje kad je teško. Ja radim u Beogradu, u pržionici kafe, svaki dan putujem i posle posla odradim trening sa ekipom. To je nešto posebno.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
