Бојиновић: Уживам у новим улогама

Једно од најпрепознатљивијих имена српског рукомета, Младен Бојиновић, током богате играчке каријере градио је статус врхунског спортисте играјући за неке од највећих европских клубова, где је својим знањем, искуством и лидерством оставио дубок траг.

Као некадашњи репрезентативац Србије, био је важан део националног тима у годинама великих изазова и успеха, а по завршетку играчке каријере остао је у систему спорта, настављајући да доприноси развоју српског рукомета.

Популарни Дуги, данас је у улози директора мушке репрезентације Србије и представља једну од кључних фигура националног тима — човека који одлично разуме свлачионицу и организациони систем, спајајући искуство с терена са визијом будућности. Познат као велики патриота, своју приврженост Србији потврђивао је небројено пута, не само кроз спортске успехе, већ и кроз ангажмане ван терена.

Поред рада у рукомету, обавља и функцију саветника за спорт председника Републике Српске, Милорада Додика, што додатно говори о његовом угледу, утицају и поверењу које ужива у ширем друштвеном и институционалном оквиру.

– Сваком спортисти је тешко после каријере, промени се читав смер, ток, али и то је живот, тако да морамо да кренемо напред.

Какви су утисци после годину и по дана рада у репрезентацији?

– Искрено, ништа ново и нема изненађења. Знао сам шта ме очекује, нисам сумњао да ће бити неких непознаница, иако сам из тренерске ускочио у одело. Трудим се да максимално професионално обављам свој посао. Задовољан сам што сам овде, срећан што међу својима, сматрам да ми је ту и место.

Лако сте се пронашли у новој улози?

– Мотивисан сам, желим да будем уз ове играче, да будем њихова морална подршка, као и селектору продужена десна рука за све што треба. За ово кратко време смо прошли од квалификација, преко Европског првенства, сад се боримо за Светско, тако да има доста посла, али ми све ово одговара и прија.

Пронашли сте се у овој улози?

– Апсолутно, иако су моји планови били потпуно другачији. Завршио сам тренерску школу и желео сам да се бавим тим послом, али ето пут ме одвео на другу страну.

Кад сте добили позив да ли сте размишљали?

– Нисам, чим сам добио позив челника Савеза, прихватио сам. Рекли су ми да сам права особа за то место и рекао сам да желим да радим. Код мене је то јасно, за Србију се не поставља питање, тако је било и док сам играо, тако је и сада. То је моја земља, моја отаџбина, љубав.

Велики сте ауторитет у репрезентацији?

– Увек сам искрен и то увек нађе пут, а ауторитет се сам од себе изгради. Сваког могу да погледам у очи и кажем отворено шта мислим мислим. Имам године искуства и име које сам израдио, па могу да будем слободан и посаветујем их за све што треба.

Делује да имате и улога психолога?

– Одмах сам им рекао да морамо да будемо фамилија, без обзира на функцију у позицију, ми смо породица и треба да се чувамо. Сви смо исти, док носимо грб Србије, не може нико да буде већи или важнији.

Кад повучете паралелу, шта се разликује највише у овом времену?

– Другачије је све, ово је неко брже време, иде се са једне на другу ствар много брзо. Ни наш приступ више није исти, некада је све било некако под диктатуром, морањем, сад је све лаганије, опуштеније. Можда је то у неким ситуацијама боље, али генерално друго је време, 21. век, не можемо да радимо оно што је неко радио нама. Могуће да би неке ствари уродиле плодом, а за неке не бих ни помислио да пренесем из оног периода. Мислим да би био велики шок за њих, тако да нека средина мора да постоји.

Бојиновић је додао:

– Професионализам, однос према репрезентацији, а пре свега да будем пријатељ и ослонац.

А, колико је то тешко?

– Прилично, искрен да будем. Треба свакоме „наћи жицу“, имати другачији приступ, прићи на други начин, али упознајем их полако, па ће бити лакше, јер су све то добри момци.

Често се прича да је нестао култ репрезентације?

– Није, имамо га, али хајде да га створимо и на терену, да не буде само у хотелу, шетњи, медијима... Поносан сам што су момци искрени, добри, немамо ни један једини проблем, нема екцеса који су се некад дешавали, а сакривали под тепих. Овде је све отворено и сви све знају. Морамо да се стабилизујемо резултатски, да добијемо утакмице које морамо, а не да се деси Аустрија. У том мечу смо морали да тријумфујемо, јер смо бољи и нико не може да ме убеди у супротно. Мора да се ствара победнички менталитет.

Да ли постоји притисак резултата?

– Не, заиста нас нико не тера и не очекује од нас да нешто урадимо преко ноћи. Долазе нам млади момци попут Коса, оба Додића, Рогана, Митровића, ту је Којадиновић, стижу и кадетски репрезентативци и потребно је доста времена и рада да се дође до жељеног резултата. Не може резултат преко ноћи да стигне, а ако дође, одлично.

Да ли разговарате са играчима о игри?

– Наравно, али ништа што не чује селектор. Он је тај који води све и задужен за терен, а сви заједно размењујемо мишљена и погледе. Причам доста са Раулом, Прибаком, Радосављевићем... Сви имамо добре намере и то је једино важно.

Шта може највише да вас изнервира?

– Свашта. Ништа није перфектно, нити може да буде. Сви се боримо, Савез први да нам испуњава све жеље и толеранција мора да постоји. Сви смо на истом путу, а грешке су нормална ствар. Можда је новим генерацијама недостајало пажње људи око тима, али то сада није случај, јер се веома води рачуна о сваком сегменту. И на то сам поносан. Са свима играчима сам у контакту, пошаљем им поруку после сваке добре и важне утакмице.

Шта је то мало што нам увек недостаје?

– Да знам не би нам се десила Аустрија, него бисмо их победили и били у наредном кругу Европског првенства. То је до екипе, карактера, индивидуалних ствари које морају да се преточе у колектив.

Да ли треба да бринемо за будућност рукомета?

– Мислим да не. Долазе нови, добри момци, али нећете веровати да нам недостаје рецимо лево крило, нема га ни на видику. Такође, дуже време немамо ни двометраша и мислим да нам то недостаје.

Шта је теже - бити играч или функционер?

– Директор! Много је теже, јер је и одговорност била већа, а и не зависи увек све од мене – рекао је Младен Бојиновић.