Bojinović: Uživam u novim ulogama

Jedno od najprepoznatljivijih imena srpskog rukometa, Mladen Bojinović, tokom bogate igračke karijere gradio je status vrhunskog sportiste igrajući za neke od najvećih evropskih klubova, gde je svojim znanjem, iskustvom i liderstvom ostavio dubok trag.

Kao nekadašnji reprezentativac Srbije, bio je važan deo nacionalnog tima u godinama velikih izazova i uspeha, a po završetku igračke karijere ostao je u sistemu sporta, nastavljajući da doprinosi razvoju srpskog rukometa.

Popularni Dugi, danas je u ulozi direktora muške reprezentacije Srbije i predstavlja jednu od ključnih figura nacionalnog tima — čoveka koji odlično razume svlačionicu i organizacioni sistem, spajajući iskustvo s terena sa vizijom budućnosti. Poznat kao veliki patriota, svoju privrženost Srbiji potvrđivao je nebrojeno puta, ne samo kroz sportske uspehe, već i kroz angažmane van terena.

Pored rada u rukometu, obavlja i funkciju savetnika za sport predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, što dodatno govori o njegovom ugledu, uticaju i poverenju koje uživa u širem društvenom i institucionalnom okviru.

– Svakom sportisti je teško posle karijere, promeni se čitav smer, tok, ali i to je život, tako da moramo da krenemo napred.

Kakvi su utisci posle godinu i po dana rada u reprezentaciji?

– Iskreno, ništa novo i nema iznenađenja. Znao sam šta me očekuje, nisam sumnjao da će biti nekih nepoznanica, iako sam iz trenerske uskočio u odelo. Trudim se da maksimalno profesionalno obavljam svoj posao. Zadovoljan sam što sam ovde, srećan što među svojima, smatram da mi je tu i mesto.

Lako ste se pronašli u novoj ulozi?

– Motivisan sam, želim da budem uz ove igrače, da budem njihova moralna podrška, kao i selektoru produžena desna ruka za sve što treba. Za ovo kratko vreme smo prošli od kvalifikacija, preko Evropskog prvenstva, sad se borimo za Svetsko, tako da ima dosta posla, ali mi sve ovo odgovara i prija.

Pronašli ste se u ovoj ulozi?

– Apsolutno, iako su moji planovi bili potpuno drugačiji. Završio sam trenersku školu i želeo sam da se bavim tim poslom, ali eto put me odveo na drugu stranu.

Kad ste dobili poziv da li ste razmišljali?

– Nisam, čim sam dobio poziv čelnika Saveza, prihvatio sam. Rekli su mi da sam prava osoba za to mesto i rekao sam da želim da radim. Kod mene je to jasno, za Srbiju se ne postavlja pitanje, tako je bilo i dok sam igrao, tako je i sada. To je moja zemlja, moja otadžbina, ljubav.

Veliki ste autoritet u reprezentaciji?

– Uvek sam iskren i to uvek nađe put, a autoritet se sam od sebe izgradi. Svakog mogu da pogledam u oči i kažem otvoreno šta mislim mislim. Imam godine iskustva i ime koje sam izradio, pa mogu da budem slobodan i posavetujem ih za sve što treba.

Deluje da imate i uloga psihologa?

– Odmah sam im rekao da moramo da budemo familija, bez obzira na funkciju u poziciju, mi smo porodica i treba da se čuvamo. Svi smo isti, dok nosimo grb Srbije, ne može niko da bude veći ili važniji.

Kad povučete paralelu, šta se razlikuje najviše u ovom vremenu?

– Drugačije je sve, ovo je neko brže vreme, ide se sa jedne na drugu stvar mnogo brzo. Ni naš pristup više nije isti, nekada je sve bilo nekako pod diktaturom, moranjem, sad je sve laganije, opuštenije. Možda je to u nekim situacijama bolje, ali generalno drugo je vreme, 21. vek, ne možemo da radimo ono što je neko radio nama. Moguće da bi neke stvari urodile plodom, a za neke ne bih ni pomislio da prenesem iz onog perioda. Mislim da bi bio veliki šok za njih, tako da neka sredina mora da postoji.

Bojinović je dodao:

– Profesionalizam, odnos prema reprezentaciji, a pre svega da budem prijatelj i oslonac.

A, koliko je to teško?

– Prilično, iskren da budem. Treba svakome „naći žicu“, imati drugačiji pristup, prići na drugi način, ali upoznajem ih polako, pa će biti lakše, jer su sve to dobri momci.

Često se priča da je nestao kult reprezentacije?

– Nije, imamo ga, ali hajde da ga stvorimo i na terenu, da ne bude samo u hotelu, šetnji, medijima... Ponosan sam što su momci iskreni, dobri, nemamo ni jedan jedini problem, nema ekcesa koji su se nekad dešavali, a sakrivali pod tepih. Ovde je sve otvoreno i svi sve znaju. Moramo da se stabilizujemo rezultatski, da dobijemo utakmice koje moramo, a ne da se desi Austrija. U tom meču smo morali da trijumfujemo, jer smo bolji i niko ne može da me ubedi u suprotno. Mora da se stvara pobednički mentalitet.

Da li postoji pritisak rezultata?

– Ne, zaista nas niko ne tera i ne očekuje od nas da nešto uradimo preko noći. Dolaze nam mladi momci poput Kosa, oba Dodića, Rogana, Mitrovića, tu je Kojadinović, stižu i kadetski reprezentativci i potrebno je dosta vremena i rada da se dođe do željenog rezultata. Ne može rezultat preko noći da stigne, a ako dođe, odlično.

Da li razgovarate sa igračima o igri?

– Naravno, ali ništa što ne čuje selektor. On je taj koji vodi sve i zadužen za teren, a svi zajedno razmenjujemo mišljena i poglede. Pričam dosta sa Raulom, Pribakom, Radosavljevićem... Svi imamo dobre namere i to je jedino važno.

Šta može najviše da vas iznervira?

– Svašta. Ništa nije perfektno, niti može da bude. Svi se borimo, Savez prvi da nam ispunjava sve želje i tolerancija mora da postoji. Svi smo na istom putu, a greške su normalna stvar. Možda je novim generacijama nedostajalo pažnje ljudi oko tima, ali to sada nije slučaj, jer se veoma vodi računa o svakom segmentu. I na to sam ponosan. Sa svima igračima sam u kontaktu, pošaljem im poruku posle svake dobre i važne utakmice.

Šta je to malo što nam uvek nedostaje?

– Da znam ne bi nam se desila Austrija, nego bismo ih pobedili i bili u narednom krugu Evropskog prvenstva. To je do ekipe, karaktera, individualnih stvari koje moraju da se pretoče u kolektiv.

Da li treba da brinemo za budućnost rukometa?

– Mislim da ne. Dolaze novi, dobri momci, ali nećete verovati da nam nedostaje recimo levo krilo, nema ga ni na vidiku. Takođe, duže vreme nemamo ni dvometraša i mislim da nam to nedostaje.

Šta je teže - biti igrač ili funkcioner?

– Direktor! Mnogo je teže, jer je i odgovornost bila veća, a i ne zavisi uvek sve od mene – rekao je Mladen Bojinović.