Сергеј Барбарез (54) први тренерски посао добио је на клупи Босне и Херцеговине.
Сума сумарум - перфектно је одрадио посао, одвео је национални тим на Мондијал, и то преко четвороструког првака света Италије.
Конференцију после меч прекинули су играчи славећи, па је дан касније одржана још једна.
Прво се захвалио председнику ФС БиХ Вици Зељковићу на „позитивном притиску за што бољи наступ у групној фази“.
- Пресрећан сам, презадовољан и преплављен емоцијама. Хтео бих се прво захвалити својим дечкима, својим борцима, својим синовима. Не знам више како да их назовем. Сваки дан им говорим да их обожавам и волим управо због њихових карактера. Понекад им није лако са мном, а поготово са Злајом, али прихватили су сваку моју идеју. Поносан сам што сам им тренер. Хвала вам што сам ваш селектор.
На питање о циљевима на Мондијалу, Сергеју су потекле сузе...
- Само чекам 12. јун, да засвира наша химна на Светском првенству. То је мој животни сан.
Плакао је и у загрљају синова после победе над Велсом у полуфиналу баража, такође на пенале, као и против Италије.
- Искреност је једини пут, можемо само заједно. Имати реалност у очима пут је који нас води ка оваквим стварима. Они су криви што сам заплакао. Њима је посебан тренутак гледати мене на овој позицији. То су биле сузе радоснице. Тако је било и јутрос. Питали су ме је ли се догодило нешто ружно. Није, наравно, него сам срећан!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
