Џонс: Много сам ценио Жељка

Испод радара, наравно због синоћњег вечитог дербија, прошла је чињеница да је Карлик Џонс проглашен МВП-јем Евролиге у марту. Историјски успех, гледајући из угла Партизана, начинили су само одабрани – Милт Паласио, Новица Величковић, Алекс Марић и недавно плејмејкер. Утисак импресивности појачава чињеница да је ас из Јужног Судана признање завредео тек што се вратио на паркет, што је јасно показало колико је мотивисан да у Београду остави печат и етаблира се као елитни организатор игре. Награда, очекивано, била је и повод да се у разговору за Евролига ТВ говори о периоду у престоници Србије, анализира скорашња дешавања...

- Желео бих прво да се захвалим Богу, који ми је омогућио да поново играм ову игру, да се вратим здрав, без озбиљних проблема или застоја. Али, помало сам изненадио самог себе повратком без неког пада у форми, да тако кажем. Узбуђен сам. Драго ми је што сам поново на терену. Мислим, четири месеца без кошарке утичу на човека – рекао је Џонс.

Током Карликовог одсуства, Парни ваљак је пролазио кроз најтеже тренутке у скорашњој историји и бележио у низу катастрофалне поразе – ван и на терену. Међутим, повратком аса изабраници Ђоана Пењароје везали су пет тријумфа у Евролиги, стога се многи питају „шта би било кад би било”.

- Много успона и падова… Дугих ноћи, могло би се рећи... Желиш да будеш са тимом, желиш да помогнеш кроз тешке тренутке током сезоне. Исто тако покушаваш да гледаш позитивне ствари, скренеш мисли и видиш шта волиш да радиш у животу ван кошарке, кад си толико дуго одсутан. Било је тешко. Најбоље што сам могао је да свакодневно тренирам снагу, радим на телу и спремам се за повратак.

Открио је Карлик и колико му је екипа помогла после дугог одсуства.

- Велико хвала мојим саиграчима и стручном штабу. Рекли су ми после повреде и паузе да само будем свој и верујем њима, да ће ме подржати. Сматрам да ми је то додатно подигло самопоуздање. Као што сам рекао, имао сам много разлога да будем срећан. Пропустио сам четири месеца кошарке, тако да је сам излазак на терен био благослов. Имао сам осмех на лицу. Помало је лудо, али изгубили смо ту тешку утакмицу против Фенера, а ја сам позвао агента и само сам се смејао. Рекао сам: „Брате, не могу да верујем да сам се вратио.” Био је то невероватан осећај.

Прокоментарисао је и одлазак најтрофејнијег стратега у историји Евролиге.

- Изузетно фрустрирајуће. Био сам на већини утакмица, на свим домаћим. Знати да можеш да помогнеш, а не можеш у игру, јако је тешко. Тело ти не дозвољава, ум жели. Било је баш тешко, посебно кад је тренер отишао, тренер кога сам много ценио и који ми је дао шансу да будем евролигашки играч. Било је тешко гледати све, а не можеш ништа да урадиш поводом тога. Мислим да то показује нашу отпорност — прошли смо кроз тешке тренутке и сада смо на бољој страни. Хемија у тиму је добра, атмосфера је сјајна.

Сналажењем у турбулентним временима изненадио је и Ђоан Пењароја.

- Не мислим да је велика разлика. Тренер Обрадовић је легенда, али мислим да су обојица сјајни тренери. Обојица мотивисани, жељни победа. Тренутно нам је самопоуздање на највишем нивоу захваљујући победама и поштовању према Пењароји који је ускочио у тешком тренутку – закључио је Џонс.