Džons: Mnogo sam cenio Željka

Ispod radara, naravno zbog sinoćnjeg večitog derbija, prošla je činjenica da je Karlik Džons proglašen MVP-jem Evrolige u martu. Istorijski uspeh, gledajući iz ugla Partizana, načinili su samo odabrani – Milt Palasio, Novica Veličković, Aleks Marić i nedavno plejmejker. Utisak impresivnosti pojačava činjenica da je as iz Južnog Sudana priznanje zavredeo tek što se vratio na parket, što je jasno pokazalo koliko je motivisan da u Beogradu ostavi pečat i etablira se kao elitni organizator igre. Nagrada, očekivano, bila je i povod da se u razgovoru za Evroliga TV govori o periodu u prestonici Srbije, analizira skorašnja dešavanja...

- Želeo bih prvo da se zahvalim Bogu, koji mi je omogućio da ponovo igram ovu igru, da se vratim zdrav, bez ozbiljnih problema ili zastoja. Ali, pomalo sam iznenadio samog sebe povratkom bez nekog pada u formi, da tako kažem. Uzbuđen sam. Drago mi je što sam ponovo na terenu. Mislim, četiri meseca bez košarke utiču na čoveka – rekao je Džons.

Tokom Karlikovog odsustva, Parni valjak je prolazio kroz najteže trenutke u skorašnjoj istoriji i beležio u nizu katastrofalne poraze – van i na terenu. Međutim, povratkom asa izabranici Đoana Penjaroje vezali su pet trijumfa u Evroligi, stoga se mnogi pitaju „šta bi bilo kad bi bilo”.

- Mnogo uspona i padova… Dugih noći, moglo bi se reći... Želiš da budeš sa timom, želiš da pomogneš kroz teške trenutke tokom sezone. Isto tako pokušavaš da gledaš pozitivne stvari, skreneš misli i vidiš šta voliš da radiš u životu van košarke, kad si toliko dugo odsutan. Bilo je teško. Najbolje što sam mogao je da svakodnevno treniram snagu, radim na telu i spremam se za povratak.

Otkrio je Karlik i koliko mu je ekipa pomogla posle dugog odsustva.

- Veliko hvala mojim saigračima i stručnom štabu. Rekli su mi posle povrede i pauze da samo budem svoj i verujem njima, da će me podržati. Smatram da mi je to dodatno podiglo samopouzdanje. Kao što sam rekao, imao sam mnogo razloga da budem srećan. Propustio sam četiri meseca košarke, tako da je sam izlazak na teren bio blagoslov. Imao sam osmeh na licu. Pomalo je ludo, ali izgubili smo tu tešku utakmicu protiv Fenera, a ja sam pozvao agenta i samo sam se smejao. Rekao sam: „Brate, ne mogu da verujem da sam se vratio.” Bio je to neverovatan osećaj.

Prokomentarisao je i odlazak najtrofejnijeg stratega u istoriji Evrolige.

- Izuzetno frustrirajuće. Bio sam na većini utakmica, na svim domaćim. Znati da možeš da pomogneš, a ne možeš u igru, jako je teško. Telo ti ne dozvoljava, um želi. Bilo je baš teško, posebno kad je trener otišao, trener koga sam mnogo cenio i koji mi je dao šansu da budem evroligaški igrač. Bilo je teško gledati sve, a ne možeš ništa da uradiš povodom toga. Mislim da to pokazuje našu otpornost — prošli smo kroz teške trenutke i sada smo na boljoj strani. Hemija u timu je dobra, atmosfera je sjajna.

Snalaženjem u turbulentnim vremenima iznenadio je i Đoan Penjaroja.

- Ne mislim da je velika razlika. Trener Obradović je legenda, ali mislim da su obojica sjajni treneri. Obojica motivisani, željni pobeda. Trenutno nam je samopouzdanje na najvišem nivou zahvaljujući pobedama i poštovanju prema Penjaroji koji je uskočio u teškom trenutku – zaključio je Džons.