Станковић најбољи по процентима, Владан Милојевић најтрофејнији

Тим Црвене звезде су у 21. веку водила чак 23 тренера. Неки од њих су у више мандата били на клупи црвено-белих, док је било и оних који су ту прилику добили једном, или су били само привремено, док није дошао нови шеф стручног штаба. Највише трофеја, седам има Владан Милојевић, притом је и једини који је три пута увео тим у Лигу шампиона, због тога је и проглашен и најуспешнијим у овом веку.

Зоран Филиповић је био на клупи Црвене звезде у периоду од 2001. до 2003. За то време легендарни нападач је освојио куп 2002, али није успео да подигне шампионски пехар намењен прваку државе, није успео да одбрани ни трофеј у масовнијем такмичењу. У сећању навијача остала је сјајна игра у УЕФА купу против Кјева у Верони, али је затим Лацио био успешнији у двомечу.

После Филиповића на клупу се вратио Славољуб Муслин, који се задржао једну сезону и успео је да освоји дуплу круну. У Европи непрелазна препрека био је Розенборг.

Наредне сезоне црвено-бели су променили чак три тренера. На почетку сезоне Љупко Петровић је водио екипу у Европи, забележена је победа против Јанг бојса, али је затим уследио убедљив пораз од ПСВ-а у ревашу (0:5). Зенит је докусурио Звезду у УЕФА купу и окончао други мандат на Маракани јединог српског тренера са пехаром Купа шампиона.

До краја сезоне је екипу водио Ратко Достанић, није успео да освоји трофеј и на његово место је дошао Валтер Зенга, први страни тренер у историји Црвене звезде. Италијански стручњак је оставио добар утисак на Маракани и освојио је дуплу круну и секунде су га делиле од тога да презими у УЕФА купу.

На његово место дошао је Душан Бајевић. Он је био јесењи првак, али је највише познат по томе што је у току утакмице против Војводине напустио утакмицу при резултату 0:3 и поднео оставку после повика са трибина од стране најватренијих навијача.

Бошко Ђуровски се два пута нашао у улози спасиоца. Крај сезоне 2006/07. дочекао је са дуплом круном. Некадашњи капитен Звезде смењен је на почетку следеће сезоне, да би се вратио у финишу 2016/17. и за мало времена није успео да поправи

Милорад Косановић ни у једном од два мнадата није освојио трофеј, у другом је увео црвено-беле ми Лигу УЕФА.

Александар Јанковић је сезону 2007/08. завршио без пораза, али и трофеја. Повратнички мандат имао је 2012. и тад је отишао пре краја.

Здењак Земан се задржао само пет утакмица. Водио је екипу од 16. јуна до 7. септембра, кад је због лоших резултата напустио клуб.

Наредни тренер је био Чедомир Јаневски, који се обрукао елиминацијом у полуфиналу купа од Севојна (1:2), а у првенству је заузео треће место иза Партизана и Војводине.

Владимир Петровић је у сезони 2009/10 био тренер Црвене звезде. Пижон је смењен у току сезоне иако је био први на табели, а на његово место поново је дошао Ратко Достанић.

Достанић у другом мандату није успео да сачува лидерску позицију, али је освојио Куп Србије. На крају, поднео је оставку после пораза од Слована из Братиславе у квалификацијама Лиге Европе.

У сезони 2010/11 екипу је преузео Александар Крстић који је касније смењен због лоших резултат.

На његово место је дошао Роберт Просинечки, за кога јавност сматра да је међу бољим тренерима и су црвено-бели у том периоду играли добар фудал, иако су можда резултати изостали. Просинечки није успео да освоји титулу, али јесте Куп Србије.

У Европи није имао много успеха, а поднео је оставку свега неколико дана пре плеј-офа за Лигу Европе против Бордоа.

На клупу је дошао Александар Јанковић којег су секунде делиле од играња у Лиги Европе. Јанковић је смењен у току сезоне, а на његово место је дошао Рикардо Са Пинто. Иако је потписао уговор на годину и по дана, Португалац отишао је на крају сезоне 2012/13, није успео да освоји титулу и поред тога што је смањио предност Партизана са 11 бодова, на свега два.

Славиша Стојановић остаће уписан по томе што је донео титулу првака Србије Црвеној звезди после седам година чекања. У Европи није прошао даље од квалификација, али његов пехар има посебну тежину у историји клуба.

Наредни тренер је био Ненад Лалатовић. Црвено-бели су избачени из Европе и играли су само домаће првенство и куп. Лалатовић није донео трофеје у клуб и на крају сезоне је напустио клуб.

Миодраг Божовић је на клупи провео скоро две године. Што се тиче европских такмичења, за њега били кобни Каират у првом мандату, а другом Лудогорец и Сасуоло. Освојио је једну титулу у сезони 2015/16, а болна тачка је изгубљен пехар наредне године кад су црвено-бели већи део првенства имали предност. Такође, није успео да освоји куп, а ту је и чувени пораз од Борца из Чачка у овом такмичењу (1:5).

Уследио је најуспешнији Звездин период. Владан Милојевић је у периоду од 2017. до 2019. направио велике успехе. Црвено-бели су под њим у првом мандату освојили две титуле, играли у Лиги Европе, испали у шеснаестини финала од ЦСКА (после 25 година Звезда је играла европско пролеће).

Највећи успех био ЈЕ пласман два пута заредом у Лиги шампиона (преко Салцбурга и Јанг бојса). Из групне фазе елитног такмичења памте се победе против Ливерпула (2:0) и Олимпијакоса (3:1).

Црвено-бели нису успели тада да под Милојевићем освоје куп. Прво је у сезони 2017/18. у четвртфиналу била боља Мачва, док је годину касније Партизан победио на Маракани у финалу.

Милојевић је напустио клуб у децембру 2019, а на његово место је дошао Дејан Станковић.

Некадашњи капитен је освојио титулу, сачувао је предност из првог дела сезоне. Његови највећи успеси поред титула, јесу играње елиминационе фазе Лиге Европе, као и освајање купа.

Минус је то што никад није успео да прође у Лигу шампиона и то чак из три покушаја.

Напустио је клуб крајем августа 2022. после испадања од Макабија из Хаифе. На његово место је дошао Милош Милојевић који је наставио да води екипу. Успео је да освоји Куп Србије и првенство, али је на крају сезоне отишао из клуба, није му понуђен уговор за наставак сарадње, а нови тренер је био Барак Бахар који је био шеф стручног штаба у јесењем делу сезони 2023/24. Црвено-бели су се пласирали у Лигу шампиона директно, али победили су само Јанг бојс и групну фазу завршили су као последњи. Бахар је каријеру у Београду завршио после пораза од Партизана у вечитом дербију (1:2), а затим је Владан Милојевић други пут дошао на клупу Црвене звезде.

Поново се Милојевић показао као добро решење. Одбранио је титулу те сезоне, затим је поново успео да се пласира у Лигу шампиона. Освојена је нова титула као и куп, али у елитном такмичењу није направљен искорак и поново су црвено-бели испали раније, овај пут су у новом формату, тачније лигашком, заузели су 29. место са шест освојених бодова (победа против Јанг Бојса и Штутгарта).

Милојевић је био тренер нашег најтрофејнијег клуба и ове сезоне, али је у децембру поново напустио клуб, односно уручен му је отказ.

Није успео Милојевић да се пласира у Лигу шампиона, имао је променљиве резултате, али је екипа била у добром положају и поред свих проблема.

На његово место је поново дошао Дејан Станковић, поново. Актуелни шеф струке пробудио је екипу која је одиграла неколико добрих утакмица у Лиги Европе. На крају је Лил срушио снове о проласку у осмину финала. Још је рано за крајњу оцену, али нема сумње да је Станковић близу још једне титуле, као и финала купа.