Будућност Партизана је светла

Предност домаћег паркета у плеј-офу показала се важном у прошлости, и даље је, али можда за педаљ мање. Конкретно на примеру абалигашког похода Партизана – постоји велика могућност да Црвена звезда, Будућност или Цедевита Олимпија – зависно од коначног пласмана, у евентуалном полуфиналу избаце Дубаи и обезбеде Парном ваљку домаћинство у већем делу финала – наравно, ако изабраници Ђоана Пењароје стигну до завршнице. Стога, пораз црно-белих у Подгорици (89:95) не би смео да изазове панику, на шта је током конференције указао шпански стратег, јер је очекивани производ неколико фактора.

Првенствено, умор је добрано пореметио Београђане. Шампион Србије је од 8. марта одиграо 11 утакмица (!), уписао шест узастопних евролигашких тријумфа и прописно се потрошио. Стручни штаб, због свима познате ситуације, није могао да одмори носиоце на мечевима регионалног првенства, поготово јер је такмичење на Јадрану понудило вечити дерби, док је Карлик Џонс истог тренутка морао да ускочи у ципеле лидера – поентерског, спиритуалног, егзистенцијалног... Узимајући у обзир чињеницу да странци, логично, већу мотивацију имају у Евролиги – потпуно природно, неуспех у Црној Гори није за дубље анализе...

Повезницу са умором, знатну, поседује и кратка ротација. Заборавља се често да Пењароја на располагању има само 12 појединаца – рачунајући и Митра Бошњаковића без минута и Алексу Раданова са минорним доприносом на Старом континенту, стога кад би се неко повредио, замене не би било. Очит пример је Тоње Џекири. Партизан је приморан да игра без превише избора и узда се да ће Браун, Карлик, Бонга, Осетковски и остали на свака три дана да дају идентичан допринос. Доказ нелогичности надања изнедрен је управо у Подгорици – најискуснији су грешили у селекцији фаулова, били без концентрације и допустили прегршт отворених шутева Подгоричанима. Укратко, грешили су почетнички. Уједно, разлог пораза налазио се и у недавно окончаном вечитом дербију.

Уместо да екипа из Хумске живи макар недељу дана на  старој слави – као претходници неоптерећени сулудим темпом, дичи се власништвом кључева Београда, спава, устаје, храни се и шета на таласима бриљантне победе, морала је да се радује пакујући кофере за Подгорицу. Психоаналитички речено, Алексеј Покушевски и другари нису ни стигли да процесуирају 2. април, због утакмице – ковитлац емоција смиривали су путујући и размишљајући о значају челне позиције АБА лиге.

Нажалост, не постоји ни тренутак да се анализира пораз у Морачи – предстоји дупло евролигашко коло. Црно-бели сутра излазе на мегдан Ефесу у Истанбулу, два дана касније дочекују Жалгирис и потом путују у Љубљану (12. април). Иако је распоред видно тежак, пређашњи резултати – садржине одличног приступа, форме и менталне спремности – указују да је будућност светла.