Budućnost Partizana je svetla

Prednost domaćeg parketa u plej-ofu pokazala se važnom u prošlosti, i dalje je, ali možda za pedalj manje. Konkretno na primeru abaligaškog pohoda Partizana – postoji velika mogućnost da Crvena zvezda, Budućnost ili Cedevita Olimpija – zavisno od konačnog plasmana, u eventualnom polufinalu izbace Dubai i obezbede Parnom valjku domaćinstvo u većem delu finala – naravno, ako izabranici Đoana Penjaroje stignu do završnice. Stoga, poraz crno-belih u Podgorici (89:95) ne bi smeo da izazove paniku, na šta je tokom konferencije ukazao španski strateg, jer je očekivani proizvod nekoliko faktora.

Prvenstveno, umor je dobrano poremetio Beograđane. Šampion Srbije je od 8. marta odigrao 11 utakmica (!), upisao šest uzastopnih evroligaških trijumfa i propisno se potrošio. Stručni štab, zbog svima poznate situacije, nije mogao da odmori nosioce na mečevima regionalnog prvenstva, pogotovo jer je takmičenje na Jadranu ponudilo večiti derbi, dok je Karlik Džons istog trenutka morao da uskoči u cipele lidera – poenterskog, spiritualnog, egzistencijalnog... Uzimajući u obzir činjenicu da stranci, logično, veću motivaciju imaju u Evroligi – potpuno prirodno, neuspeh u Crnoj Gori nije za dublje analize...

Poveznicu sa umorom, znatnu, poseduje i kratka rotacija. Zaboravlja se često da Penjaroja na raspolaganju ima samo 12 pojedinaca – računajući i Mitra Bošnjakovića bez minuta i Aleksu Radanova sa minornim doprinosom na Starom kontinentu, stoga kad bi se neko povredio, zamene ne bi bilo. Očit primer je Tonje Džekiri. Partizan je primoran da igra bez previše izbora i uzda se da će Braun, Karlik, Bonga, Osetkovski i ostali na svaka tri dana da daju identičan doprinos. Dokaz nelogičnosti nadanja iznedren je upravo u Podgorici – najiskusniji su grešili u selekciji faulova, bili bez koncentracije i dopustili pregršt otvorenih šuteva Podgoričanima. Ukratko, grešili su početnički. Ujedno, razlog poraza nalazio se i u nedavno okončanom večitom derbiju.

Umesto da ekipa iz Humske živi makar nedelju dana na  staroj slavi – kao prethodnici neopterećeni suludim tempom, diči se vlasništvom ključeva Beograda, spava, ustaje, hrani se i šeta na talasima briljantne pobede, morala je da se raduje pakujući kofere za Podgoricu. Psihoanalitički rečeno, Aleksej Pokuševski i drugari nisu ni stigli da procesuiraju 2. april, zbog utakmice – kovitlac emocija smirivali su putujući i razmišljajući o značaju čelne pozicije ABA lige.

Nažalost, ne postoji ni trenutak da se analizira poraz u Morači – predstoji duplo evroligaško kolo. Crno-beli sutra izlaze na megdan Efesu u Istanbulu, dva dana kasnije dočekuju Žalgiris i potom putuju u Ljubljanu (12. april). Iako je raspored vidno težak, pređašnji rezultati – sadržine odličnog pristupa, forme i mentalne spremnosti – ukazuju da je budućnost svetla.