Смиљанић: Са Брда поглед ка Европи, на Бањици трк према Зони

Мало ко познаје српски фудбал као он. Од младих дана у Партизану, преко интернационалних изазова и репрезентативног дреса, па све до актуелног усађивања знања младим бисерима – најважнија споредна ствар на свету била је и остала његова свакодневица.

Данас је супруг и отац, тренер у стручном штабу Чукаричког, адут пробуђеног Рада и саговорник који радо открива шта га у 40. години живота највише покреће. Милан Лола Смиљанић!

За почетак, слика коју је неуморни ас, заједно с Миланом Перендијом, Владимиром Волковим, Андријом Калуђеровићем, Сашом Јовановићем, Браниславом Милошевићeм, Дарком Бједовим и другим мајсторима игре, упареним са надолазећим талентима и предвођеним од стране (такође) легендарног стручњака Богдана Корака, минулих месеци слао с Бањице - право у свет. Оживљавање великана из Црнотравске улице!

- Мало сам био у медијима и мало се зна о томе... Милан Перендија је мој дугогодишњи, најбољи пријатељ, био је капитен Рада, а ја сам ту и рођен, неки километар од стадиона. Увек сам тај клуб сматрао озбиљним, а богатом традицијом и верним навијачима, тако да смо Перендија и ја препознали тежак моменат. Дошли смо на идеју да привучемо што више играча који су при крају, или су већ завршили каријере. Знали смо да у случају њиховог повратка можемо да помогнемо Раду, не само на терену, већ и око њега. Љубав према фудбалу је то - почео је Милан Смиљанић.

Иако раније није играо за Рад, емоције које су укључене у цео пројекат спасавања некадашњег суперлигаша није могуће игнорисати.

- Нисам носио дрес, али сам се кроз млађе категорије и као првотимац често сусретао с Грађевинарима, увек је било лепо. Чак сам имао ситуацију да дођем на позајмицу из Партизана, док је Рад био у елити. Није се тад остварило, али ево сад... Седам, осам, десет година касније, десило се! Драго ми је и због Перендије и других легенди, што смо ове сезоне, заједничким ангажовањем, макар мало успели да подигнемо клуб.

Препрека, наравно, има...

- Највећи проблеми су они које и други имају, финансијски. Нисам надлежан и због тога нисам претерано улазио у детаље, али свакако имамо идеју како стоје ствари. Мора доста тога да се среди, требаће и времена док не достигнемо нормално функционисање. Циљ је да први тим иде сигурнијим корацима ка савезном рангу, да у исто време привучемо и окупимо што више малишана... Више је изазова, али ми смо оптимисти. Људи ненормално воле Рад и та енергија је све нас покренула!

Резултати првог тима су - у складу са амбицијом! Небеско-плави су јесењи део такмичења у Ц групи Прве београдске лиге завршили на другом месту, с бодом заостатка за Вранићем, али су главног ривала већ на почетку пролећа претекли, отишли на плус четири.

- Направили смо крупне корака ка циљу, улазак у Београдску зону представљао би минимални плод нашег досадашњег труда. Ипак, има још да се игра. Шта год људи мислили, није једноставно такмичити се у петој лиги, са доста различитих играча, где нема новца, услова, некада ни амбиција. Без да икога потцењујемо, кад смо сви на окупу, Рад се, ипак, издваја. Осим нас играча, ту су навијачи који не престају да пружају подршку, неизоставни су Драган и Јелена, око којих се све врти и увек су с нама... Сви стављамо печат и имамо исти циљ, да Рад вратимо где је некад био – додао је Милан Смиљанић.

Махер из средине терена говорио је и о природном продужетку фудбалске каријере, ангажману на Бановом брду. Претходно је био на клупи омладинског тима Партизана, односно у штабу ОФК Београда, клуба за који је 2023. и играо.

- Како су играчки дани почели да пролазе, већ сам одлучио да ћу да остати у фудбалу, опробати се и као тренер. Видећемо да ли ћу бити и успешан. За сад је иза мене неколико година вредног искуства, верујем и да на фудбал имам погледе из каквих може да произађе запажена каријера. А, зашто Чукарички? Зато што је реч о здравој средини, клубу који функционише на европски начин у сваком смислу. Један је од водећих по озбиљности и систему, уз Партизан, Звезду, ТСЦ... Драго ми је да радим у таквом колективу, где практично видим да и сам напредујем из дана у дан.

Добро је познато да је све кренуло – из Хумске!

- Партизан је клуб који волим, дао ми је све у животу, од шесте године сам био ту, доживео да будем капитен и играм Лугу шампиона! То је оно чиме се највише поносим, поред породице. То је моја љубав. Све што сам сањао успео сам да доживим, о Партизану увек причам све најлепше, каквих год да је било ситуација... Партизан ме је обликовао као човека, васпитао. То не могу да заборавим!

Дубок Смиљанићев траг остао је отиснут и у иностранству, поготово шпанском Еспањолу, али и у Турској, Израелу, Аустралији... И наравно - круна, репрезентација Србије.

- Много тога током каријере прођеш и научиш, уколико останеш у фудбалу доста тога можеш да и да „понудиш” младим надама које долазе. У Чукаричком већ видим неколико момака који су на нивоу „изнад”. Покушавам да им, као и свима, објасним да се шансе у фудбалу добијају ретко и да мораш да будеш спреман да их максимално искористиш. Не ради се само о предиспозицијама и мукотрпном раду. Ко боље слуша, брже и више тога упије, тај ће пре и да направи каријеру. Ја сам свакако ту, да помогнем - не крије Милан Смиљанић новије фудбалске циљеве, да богатим искуством „дотакне” неке будуће асове српског, што да не и европског, светског фудбала.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ