Malo ko poznaje srpski fudbal kao on. Od mladih dana u Partizanu, preko internacionalnih izazova i reprezentativnog dresa, pa sve do aktuelnog usađivanja znanja mladim biserima – najvažnija sporedna stvar na svetu bila je i ostala njegova svakodnevica.
Danas je suprug i otac, trener u stručnom štabu Čukaričkog, adut probuđenog Rada i sagovornik koji rado otkriva šta ga u 40. godini života najviše pokreće. Milan Lola Smiljanić!
Za početak, slika koju je neumorni as, zajedno s Milanom Perendijom, Vladimirom Volkovim, Andrijom Kaluđerovićem, Sašom Jovanovićem, Branislavom Miloševićem, Darkom Bjedovim i drugim majstorima igre, uparenim sa nadolazećim talentima i predvođenim od strane (takođe) legendarnog stručnjaka Bogdana Koraka, minulih meseci slao s Banjice - pravo u svet. Oživljavanje velikana iz Crnotravske ulice!
- Malo sam bio u medijima i malo se zna o tome... Milan Perendija je moj dugogodišnji, najbolji prijatelj, bio je kapiten Rada, a ja sam tu i rođen, neki kilometar od stadiona. Uvek sam taj klub smatrao ozbiljnim, a bogatom tradicijom i vernim navijačima, tako da smo Perendija i ja prepoznali težak momenat. Došli smo na ideju da privučemo što više igrača koji su pri kraju, ili su već završili karijere. Znali smo da u slučaju njihovog povratka možemo da pomognemo Radu, ne samo na terenu, već i oko njega. Ljubav prema fudbalu je to - počeo je Milan Smiljanić.
Iako ranije nije igrao za Rad, emocije koje su uključene u ceo projekat spasavanja nekadašnjeg superligaša nije moguće ignorisati.
- Nisam nosio dres, ali sam se kroz mlađe kategorije i kao prvotimac često susretao s Građevinarima, uvek je bilo lepo. Čak sam imao situaciju da dođem na pozajmicu iz Partizana, dok je Rad bio u eliti. Nije se tad ostvarilo, ali evo sad... Sedam, osam, deset godina kasnije, desilo se! Drago mi je i zbog Perendije i drugih legendi, što smo ove sezone, zajedničkim angažovanjem, makar malo uspeli da podignemo klub.
Prepreka, naravno, ima...
- Najveći problemi su oni koje i drugi imaju, finansijski. Nisam nadležan i zbog toga nisam preterano ulazio u detalje, ali svakako imamo ideju kako stoje stvari. Mora dosta toga da se sredi, trebaće i vremena dok ne dostignemo normalno funkcionisanje. Cilj je da prvi tim ide sigurnijim koracima ka saveznom rangu, da u isto vreme privučemo i okupimo što više mališana... Više je izazova, ali mi smo optimisti. Ljudi nenormalno vole Rad i ta energija je sve nas pokrenula!
Rezultati prvog tima su - u skladu sa ambicijom! Nebesko-plavi su jesenji deo takmičenja u C grupi Prve beogradske lige završili na drugom mestu, s bodom zaostatka za Vranićem, ali su glavnog rivala već na početku proleća pretekli, otišli na plus četiri.
- Napravili smo krupne koraka ka cilju, ulazak u Beogradsku zonu predstavljao bi minimalni plod našeg dosadašnjeg truda. Ipak, ima još da se igra. Šta god ljudi mislili, nije jednostavno takmičiti se u petoj ligi, sa dosta različitih igrača, gde nema novca, uslova, nekada ni ambicija. Bez da ikoga potcenjujemo, kad smo svi na okupu, Rad se, ipak, izdvaja. Osim nas igrača, tu su navijači koji ne prestaju da pružaju podršku, neizostavni su Dragan i Jelena, oko kojih se sve vrti i uvek su s nama... Svi stavljamo pečat i imamo isti cilj, da Rad vratimo gde je nekad bio – dodao je Milan Smiljanić.
Maher iz sredine terena govorio je i o prirodnom produžetku fudbalske karijere, angažmanu na Banovom brdu. Prethodno je bio na klupi omladinskog tima Partizana, odnosno u štabu OFK Beograda, kluba za koji je 2023. i igrao.
- Kako su igrački dani počeli da prolaze, već sam odlučio da ću da ostati u fudbalu, oprobati se i kao trener. Videćemo da li ću biti i uspešan. Za sad je iza mene nekoliko godina vrednog iskustva, verujem i da na fudbal imam poglede iz kakvih može da proizađe zapažena karijera. A, zašto Čukarički? Zato što je reč o zdravoj sredini, klubu koji funkcioniše na evropski način u svakom smislu. Jedan je od vodećih po ozbiljnosti i sistemu, uz Partizan, Zvezdu, TSC... Drago mi je da radim u takvom kolektivu, gde praktično vidim da i sam napredujem iz dana u dan.
Dobro je poznato da je sve krenulo – iz Humske!
- Partizan je klub koji volim, dao mi je sve u životu, od šeste godine sam bio tu, doživeo da budem kapiten i igram Lugu šampiona! To je ono čime se najviše ponosim, pored porodice. To je moja ljubav. Sve što sam sanjao uspeo sam da doživim, o Partizanu uvek pričam sve najlepše, kakvih god da je bilo situacija... Partizan me je oblikovao kao čoveka, vaspitao. To ne mogu da zaboravim!
Dubok Smiljanićev trag ostao je otisnut i u inostranstvu, pogotovo španskom Espanjolu, ali i u Turskoj, Izraelu, Australiji... I naravno - kruna, reprezentacija Srbije.
- Mnogo toga tokom karijere prođeš i naučiš, ukoliko ostaneš u fudbalu dosta toga možeš da i da „ponudiš” mladim nadama koje dolaze. U Čukaričkom već vidim nekoliko momaka koji su na nivou „iznad”. Pokušavam da im, kao i svima, objasnim da se šanse u fudbalu dobijaju retko i da moraš da budeš spreman da ih maksimalno iskoristiš. Ne radi se samo o predispozicijama i mukotrpnom radu. Ko bolje sluša, brže i više toga upije, taj će pre i da napravi karijeru. Ja sam svakako tu, da pomognem - ne krije Milan Smiljanić novije fudbalske ciljeve, da bogatim iskustvom „dotakne” neke buduće asove srpskog, što da ne i evropskog, svetskog fudbala.
NIŠTA NA POLA
Na pitanje kako uspeva da uskladi borbe na igračkom i trenerskom frontu, Milan Smiljanić je odgovorio kao iz topa, uz osmeh:
- Ne znam ni ja! Nađeš valjda nekako vremena, kad imaš volju i želju!
Apropo planova...
- Sebe u budućem periodu vidim kao stručnjaka koji će se samostalno oprobati u Super ligi. Igračkog iskustva imam, trenersko prikupljam. Uči se ceo život, ali podloga je tu i veoma sam posvećen novom poslu!
S druge strane...
- Nastavljam da igram u Radu, na korak smo od Zonske lige i ne nameravamo da išta prepustimo slučaju. Ništa ne ostavljam na pola, ukoliko bude moguće sigurno ću ostati i dogodine – ne usporava Smiljanić.
ODBROJAVANjE
Rad je u dosadašnjem toku sezone upisao 15 pobeda, tri remija i poraz, u saldu ima 48 bodova, četiri više od Vranića, praktično jedinog opasnijeg protivkandidata u trci za povratak u društvo zonaša.
Do kraja sezone ostalo je da se odigra još osam utakmica, presudan bi mogao biti duel koji će dve prvoplasirane ekipe odigrati sredinom maja. Derbi jeseni je, uz feštu na kraju utakmice, pripao domaćinu s Banjice – 1:0!
Svakako, Milan Smiljanić i saigrači drže sudbinu u rukama, pritom su i zahuktani, u aktivnoj seriji od devet pobeda. Ne posustaju, nikad, ni verni navijači. Deluje da će nebo nad Banjicom obasjati vatromet.
PLEJ-OF ČUKARIČKOM OTKRIVA ISTINU
Kako na Banjicu, tako i na Banovo brdo – Milan Smiljanić ide s visokim ambicijama.
Iako nije kandidat za osvajanje titule, Čukarički je i te kako u igri za neku od pozicija koje otvaraju vrata Evrope. Brđani su, naime, obezbedili mesto u plej-ofu i u završnim obračunima ne bi bilo nerealno da se dokopaju četvrte pozicije koju trenutno drži Železničar.
U svakom slučaju, Lola će imati šta da kaže u svom stručnom štabu, kao i igračima, nesumnjivo će i sam prikupiti važno iskustvo na trenerskom putešestviju.
REKORDI U PARTIZANU
Lola Smiljanić je za prvi tim Partizana odigrao 189 takmičarskih utakmica, podigao tri šampionska i dva pehara namenjena pobedniku Kupa Srbije.
Po broju igara slede mečevi u dresovima Espanjola (55), Makabija iz Netanje (32), Hapoel Aškelona (30), Mornar iz Bara (20)...
Dres reprezentacije nosio je u A timu, ali i mlađim selekcijama.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
