Мирка Вучинића одувек су красили фудбалско мајсторство и искреност. Селектор Црне Горе у подкасту „Друга страна медаље” отворио је душу, између осталог акцентујући велики успех Босне и Херцеговине и кроз бараж, захваљујући тријумфима над Велсом и Италијом, изборен Мондијал:
- Можда ће неко да ми замери, љубоморан сам на БиХ и Сергеја Барбареза. Не желим да их омаловажавам, чак треба да се угледамо на њих, али љубоморан сам што је Босна ишла два пута на Светско првенство, ми – ниједном.
Некадашњи голгетер непогрешиво препознаје рецепт за успех:
- Босанцима је група донела пут на Мондијал: сам не можеш ништа, Барбарез је направио целину. Критиковали су га, али је ћутао, радио и успео. Бацали су дрвље и камење на Сергеја, сад је већ фаворит?! То је живот. Шта год да направи, већ је остварио резултат који ће да се памти. Сви у региону су срећни због Босне, селектор је најзаслужнији. Велики победник.
БиХ ће на СП да игра у групи с домаћином Канадом, Швајцарском и Катаром, с друге стране – Италијани ће поново највећи планетарни спектакл да посматрају на ТВ екранима?!
- Чудно је и немогуће да Италија трећи пут заредом не иде на Светско првенство. Фудбал се много променио, данас се трчи и бори. Сад је више „на физику”, нема више мајстора као што сам био ја, кадрих да предриблају једног, двојицу играча. Можда их је три или четири у свету. Све остало су физичка спремност и тактика.
Вучинић се присетио кад је с Црном Гором имао шансу да кроз бараж с Чешком извади визу за СП, али...
- Не само да би ми успех залечио ране од Чешке, већ не бих знао да опишем осећај који би ме обузео кад бих се пласирао с Црном Гором као селектор на неко велико такмичење. Могао бих чак и да престанем да се бавим тренерским послом, оно вече кад смо изгубили од Чешке било ми је веома тешко. Имао сам неколико шанси под Горицом, чак сам промашио главом с гол-линије.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
