Огњеновић: Са играчима у свлачионици причам енглески!

Празници се не мере само датумима, већ осећајима који у човеку буде нову врсту емоције. Тако је и пред Васкрс лета Господњег 2026. кад православни хришћани чекају нову победу живота над смрти, надајући се бољим и смиренијим временима, новим људима који ће да замене ово бездушно време.

Перица Огњеновић, некадашњи ас Црвене звезде и Реал Мадрида, репрезентативац СР Југославије, са клупе предводи Рудар Приједор, премијерлигаша БиХ. У каријери, пуној успона, падова и тихих повратака, огледа се суштина Васкрса – вера да ништа није изгубљено и да сваки крај може да буде нови почетак. Од дечака који је сањао велике стадионе, преко тренутака кад је фудбалски свет био на длану, па до оних кад је требало пронаћи снагу за нови корак, Огњеновић је остао симбол једне генерације и подсетник да се истинска вредност не мери само трофејима, већ истрајношћу.

Постоје каријере које не могу да се сведу на статистику, голове и клубове. Каријера Перице Огњеновића управо је таква – прича о великом таленту, европској сцени, али и искушењима која су га пратила кроз године професионалног фудбала, односно истрајности коју и сада показује на клупи „рудара” са Сане.

- Где год сам био и радио желео сам да оставим позитиван утисак, да пружим максимум. Нисам се штедео, тако сам одговорно васпитан – каже  Перица Огњеновић. - Васкрс је наш највећи празник којем се увек радујем. Ради се о посебним данима за све хришћане, православце.

Увек се, како је нагласио, труди да највеће празнике проведе у кругу породице.

- Биће то сада  у Приједору, где тренутно радим. Супруга је прва стигла у Поткозарје, очекујем и две кћерке које су моја највећа радост. Са најмилијима је најбоље друштво и празник има смисао.

Играо је у Шпанији, Немачкој, Кини, Украјини, Француској, Грчкој...

- У свим земљама видео сам нешто ново и стекао искуство. Као најлепше памтим дане у Мадриду. Ту су ми се и деца родила, лепе су то успомене, неизбрисиве. Мадрид је био највеће искуство.

Међу неколицином фудбалера са ових простора заиграо је за највећи клуб на свету – Реал Мадрид.

- Не треба бити лажно скроман, свако ко се бави фудбалом тежи да дође на таква места какав је Мадрид и краљевски клуб. Леп је осећај, али исто тако носи и велику одговорност. Играти у дресу Реала је нешто посебно, али исто тако има још лепих клубова по свету, са својим специфичностима.

У току је завршница Лиге шампиона и ускоро ће бити познат првак.

- То је незахвално прогнозирати. Свако од нас има фаворите, али и жеље. Више екипа се истиче, разлика у квалитету је мала, остали су сјајни тимови, нијансе ће да одлучују. Лако је погодити кога бих волео на трону Европе.

Перица Огњеновић се у Приједору  већ одомаћио.

- Већ дуже сам ту, прошло је адаптирање. Град је леп, одише спортским духом, Рудар Приједор љубимац. Сусрећем се с људима, причамо, оставили су на мене добар утисак. Задовољни су што се игра леп фудбал у Приједору, тако ми кажу. Немам утисак незадовољства. Увек се, наравно, очекује више и може боље, али толико сам топлих ствари чуо и доживео од Приједорчана што је додатни мотив.

У Рудар Приједору је више играча из Шпаније, али и још неких земаља..

- Комуницирамо на универзалном, енглеском језику. Понекад унесемо и неко додатно објашњење на шпанском језику. Постали смо препознатљиви по играчима из иностранства, Шпаније поготово. Никад се нисам руководио ничим другим осим да ангажујемо фудбалере по квалитету. Сви су донели одређени квалитет и убеђен сам да нисмо погрешили што смо то урадили.

Утисак је да Рудар Приједор боље игра на гостовањима него пред својим навијачима.

- Често говорим да имамо проблем терена. Колико год то звучало као изговор, играчки квалитет није споран, али игралиште није у најбољем стању, иако људи из клуба и одржавања чине све да буде најбољи пред сваку утакмицу. Притисак увек постоји, поготово у одређеној позицији на табели као што је наша. Носимо се са свим тим како знамо и умемо, а негде је и до нас. Да не верујем у опстанак не бих био овде. Ниједног момента нисам се поколебао и размишљао да одустанем. Даћемо све од себе па шта буде.

Пре десет месеци кад је стигао буквано је кренуо од нуле.

- Ситуације је била таква, али напрадак је евидентан, постепено растемо. Касно смо почели и припреме, у ходу смо се спремали и формирали, тражили смо форму иако је такмичење већ било почело. Сналазили смо се како смо знали, много је разлога што смо на овој позицији, али нисмо изгубили веру. Никога не кривим, једноставно ситуација је била таква! Оно што сада видим радује ме, надам се да ништа неће бити узалуд.

За шефа струке „рудара” Премијер лиги од десет клубова је пун погодак.

- Квалитет се концентрисао на једном месту, свако може да победи и нијансе одлучују. Премијер лига је добила на занимљивости, узбудљива је и инспиративна. Мала је бодовна разлика и у врху и на дну, све је достижно. Финиш ће да буде стресан за све.

Прати дешавања и у српском фудбалу, иако не као раније.

- Не знам шта да кажем по том питању, нисам у Србији и због професионалних обавеза не могу да испратим све како треба и како бих желео. Црвена звезда је далеко изнад свих. Мислим да би било добро да и у нашем фудбалу дође до скраћења и формирања јаче лиге као у БиХ. Сигуран сам да би то донело додатни квалитет. Србија није успела да се пласира на Светско првенство. У фудбалу се само цени успех, поготово на репрезентативном нивоу. Ко се бави с тим треба и да нађе разлоге неодласка у САД. Нисам у том систему, па не бих могао да дам прецизну оцену и дијагнозу. Једна ствар је све то посматрати навијачки, а друга професинално.

После неуспеха у квалификацијама, Вељко Пауновић преузео је функцију селектора.

- Сви му желимо успех, као и сваком другом селектору, који се појави на сцени. Биће му потребно много среће и знања!

За разлику од Орлова, БиХ успела је у баражу.

- Велика жеља, борбеност и хтење, без тога је све то немогуће. Одиграли су озбиљно, мушки и такмичарски утакмице са Велсом и Италијом. Не чуди ме што Италија није успела, у фудбалу пролази само квалитет и ништа није немогуће. Сви су је видели као фаворита и очекивали пласман на Светско првенство. И веће репрезентације су падале, а по мени пролазак БиХ није изненађење. Сви који смо дотакли мало Југославију, помало носталгично, увек смо уз репрезентације са наших простора. Тешко је рећи ко ће бити првак, али типујем на Шпанију. Био сам тамо, играо и свидела ми се као земља.

Огњеновић је био члан репрезентације на Мондијалу у Француској.

- Постоји у животу неколико фаза које сваки играч треба да доживи и тежи ка њима. То су Лига шампиона, Европско и Светско првенство, и то је све разумљиво. Имао сам срећу да сам у Француској 1988. године, одиграо три утакмице. То је снажан ветар у леђа за каријеру, нешто најлепше што сваки играчи може да доживи.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ