Партизан је зимус остао без најбољег играча и нападача Јована Милошевића, који се преселио у Вердер, а као замену црно-бели довели су искусног Немца Себастијана Полтера.
- Здравствено ми је јако добро. То је увек осмова свега, да би уопште на крају дана могао да играш утакмице и тренираш. Иако сам сада већ напунио 35 година, осећам се заиста веома фит. Уопштено, овде у Србији је све кренуло јако добро. Одмах сам се осећао веома пријатно, јер је и моја породица дошла у року од две недеље, нашли смо стан, деца су одмах кренула у међународни вртић и врло брзо су се и они добро осећали. То је за мене био процес који сам већ више пута доживео у различитим клубовима, али који је у иностранству увек нешто ново. Нова култура, нова земља коју мораш да упознаш. Онда постоји та фаза прилагођавања, али пошто смо се као породица брзо снашли, то је врло брзо прошло, тако да сам могао да се фокусирам на фудбалски терен и на спорт.
Објаснио је Полтер како се осећао када је стигла понуда из Београда.
- Прво нисам веровао. Већ сам 2016. био овде на вечитом дербију и гледао утакмицу, јер је мој менаџер Србин и навијач Партизана. Ипак, и даље у почетку нисам веровао. Али када је он ту понуду споменуо још два, три пута, онда сам се заједно са породицом озбиљно позабавио тиме. Да ли желиш поново са 34 године да идеш у иностранство и то прво само на шест месеци? Наравно, уз клаузулу да се уговор може продужити, али да ли то желиш да урадиш? Да ли желиш да доведеш породицу тамо, поново се селиш, можда после шест месеци опет мораш назад у Немачку и негде другде? Али као породица смо се релативно брзо сложили да то желимо да урадимо. Спортски део је за мене био једноставно изазов да опет играм у новој лиги, да имам још једно искуство у својој каријери које ће ми сигурно помоћи после каријере, јер желим да останем у овом спорту. Ту је био и тај изазов да у једном историјски великом клубу у Европи поново играм за титулу. Ми смо зими чак били први. То је још један спортски мотив, где кажеш: ‘Ух, ту можеш да будеш шампион у страној лиги.’ Сада сам први Немац у Партизану после Лотара Матеуса, који је овде био тренер. Укратко, све те ствари су биле толико позитивне да сам рекао – желим то да урадим.
О разлозима доласка у Партизан:
- Мислим да је у првом реду био подстицај да овде освојим лигу и да то упишем у своју каријеру. У својој каријери никада нисам имао прилику да се борим за титулу. Код мене је увек било борба за опстанак и да се покажу те вредности. А сада да у иностранству добијем другачију перспективу и играм за титулу, то је био први мотив. Али са друге стране морам да кажем да се од када сам овде то мало променило. Више је у фокусу било да се изађе на терен у том невероватном београдском дербију, који је један од највећих на свету. Имао сам прилику да то лично доживим. На терену осетити колико је атмосфера невероватна и шта се дешава око свега тога – то се не може поредити са Немачком. Ја сам неко ко тражи изазов и то је овде било присутно од самог почетка.
Упоредио је разлике између земаља у којима је наступао.
- Не можеш никада да упоредиш периоде играња у иностранству. Наравно да постоје неке сличности, али не можеш то у потпуности да поредиш. Мислим да смо ми у Немачкој веома структурисани. Све је увек тачно планирано, све мора да иде праволинијски. Све је унапред одређено. То није тако у земљама као што су Енглеска, Холандија, а сада и Србија. Култура је једноставно другачија, мало разноврснија. Оставља се више простора за друге ствари.
Уследила је и паралела између два такмичења.
- Лигу не можеш ни приближно поредити са Бундеслигом. Али клубови попут Партизана и Црвене звезде би вероватно били негде између борбе за опстанак у Бундеслиги и борбе за улазак из Цвајте Остало се заиста не може поредити.
Тема је по обичају био вечити дерби…
- Веома сам поносан на то што сам у Немачкој играо много дербија – било да је то ниже-саксонски дерби, рурски дерби, франконски дерби или берлинско градско ривалство. Тако да је било заиста нешто посебно доживети један дерби овде у Србији. Оно што морам да кажем унапред у Немачкој се ова утакмица вероватно не би ни завршила како треба. Вероватно чак ни не би ни почела. Била је то сјајна и веома узаврела атмосфера на трибинама. Сваки навијач на стадиону био је потпуно укључен у меч. У свим дербијима које сам играо у Немачкој, нисам доживео ништа слично. Иако је сваки дерби у Немачкој на свој начин посебан, ово је по целокупној атмосфери било нешто најбоље што постоји. Свако ко је прави фудбалски навијач требало би то да доживи – да дође овде и погледа утакмицу.
Два атрактивна поготка у минуле три рунде изазвала су бројне похвале.
- Дошао сам овде јасно са циљем да помогнем играчу који је играо на мојој позицији, да га кроз конкуренцију учиним бољим. И мислим да сам управо ту улогу и прихватио. Имао сам доста минута, иако наравно увек желим више – ја никад нисам задовољан. Али ако гледам последње три утакмице, дао сам два гола у три меча. Може се рећи да постоји мали узлазни тренд – и у минутима и у головима и асистенцијама. Тако да, што се мене лично тиче, спортски гледано, моји циљеви су испуњени, али нису премашени, јер нисам играо више него што бих желео - казао је Полтер и додао:
- Дошао сам у клуб када смо били први на табели. Сада смо нажалост неколико бодова иза Црвене звезде. Као тим и клуб имали смо слабији период. Сада поново играмо структурисаније и показујемо бољу игру, иако то још увек није у потпуности преточено у бодове. Надамо се доброј плеј-оф рунди, како бисмо на крају обезбедили друго место, што би било веома важно да клуб следеће сезоне игра квалификације за Лигу Европе.
Описао је и како изгледа живот у Београду, с обзиром на то да је познат као породичан човек.
- Моја супруга је дошла у Србију две недеље после мене. Све смо спаковали и напунили гепеке аутомобила. Онда смо се са оба аута возили овде и мислим да смо за око 12 сати стигли. Деца су већ недељу дана касније кренула у међународни вртић. То им баш прија. Мој старији син сада већ прилично добро говори енглески. Као родитељима нам је лепо да видимо како уче други језик и упознају нову културу, иако можда још не разумеју све у потпуности. То је заиста нешто лепо. Сви смо заједно сваки дан и живимо овде. Моја супруга редовно иде на пилатес, ужива у томе и осећа се као код куће, што је веома важно. Тако ја могу мирно да идем на тренинг, јер знам да се моја породица овде осећа добро и да не жалимо што смо дошли овде – то дефинитивно није случај.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
