Polter: Crvena zvezda i Partizan bi se borili za opstanak u Bundesligi, večiti derbi ne bi ni počeo u Nemačkoj

Partizan je zimus ostao bez najboljeg igrača i napadača Jovana Miloševića, koji se preselio u Verder, a kao zamenu crno-beli doveli su iskusnog Nemca Sebastijana Poltera.

Stameni napadač u razgovor za sajt bivšeg kluba Ajntrahta iz Braunšvajga rekao je da je zadovoljan u Humskoj:

- Zdravstveno mi je jako dobro. To je uvek osmova svega, da bi uopšte na kraju dana mogao da igraš utakmice i treniraš. Iako sam sada već napunio 35 godina, osećam se zaista veoma fit. Uopšteno, ovde u Srbiji je sve krenulo jako dobro. Odmah sam se osećao veoma prijatno, jer je i moja porodica došla u roku od dve nedelje, našli smo stan, deca su odmah krenula u međunarodni vrtić i vrlo brzo su se i oni dobro osećali. To je za mene bio proces koji sam već više puta doživeo u različitim klubovima, ali koji je u inostranstvu uvek nešto novo. Nova kultura, nova zemlja koju moraš da upoznaš. Onda postoji ta faza prilagođavanja, ali pošto smo se kao porodica brzo snašli, to je vrlo brzo prošlo, tako da sam mogao da se fokusiram na fudbalski teren i na sport.

Objasnio je Polter kako se osećao kada je stigla ponuda iz Beograda.

- Prvo nisam verovao. Već sam 2016. bio ovde na večitom derbiju i gledao utakmicu, jer je moj menadžer Srbin i navijač Partizana. Ipak, i dalje u početku nisam verovao. Ali kada je on tu ponudu spomenuo još dva, tri puta, onda sam se zajedno sa porodicom ozbiljno pozabavio time. Da li želiš ponovo sa 34 godine da ideš u inostranstvo i to prvo samo na šest meseci? Naravno, uz klauzulu da se ugovor može produžiti, ali da li to želiš da uradiš? Da li želiš da dovedeš porodicu tamo, ponovo se seliš, možda posle šest meseci opet moraš nazad u Nemačku i negde drugde? Ali kao porodica smo se relativno brzo složili da to želimo da uradimo. Sportski deo je za mene bio jednostavno izazov da opet igram u novoj ligi, da imam još jedno iskustvo u svojoj karijeri koje će mi sigurno pomoći posle karijere, jer želim da ostanem u ovom sportu. Tu je bio i taj izazov da u jednom istorijski velikom klubu u Evropi ponovo igram za titulu. Mi smo zimi čak bili prvi. To je još jedan sportski motiv, gde kažeš: ‘Uh, tu možeš da budeš šampion u stranoj ligi.’ Sada sam prvi Nemac u Partizanu posle Lotara Mateusa, koji je ovde bio trener. Ukratko, sve te stvari su bile toliko pozitivne da sam rekao – želim to da uradim.

O razlozima dolaska u Partizan:

- Mislim da je u prvom redu bio podsticaj da ovde osvojim ligu i da to upišem u svoju karijeru. U svojoj karijeri nikada nisam imao priliku da se borim za titulu. Kod mene je uvek bilo borba za opstanak i da se pokažu te vrednosti. A sada da u inostranstvu dobijem drugačiju perspektivu i igram za titulu, to je bio prvi motiv. Ali sa druge strane moram da kažem da se od kada sam ovde to malo promenilo. Više je u fokusu bilo da se izađe na teren u tom neverovatnom beogradskom derbiju, koji je jedan od najvećih na svetu. Imao sam priliku da to lično doživim. Na terenu osetiti koliko je atmosfera neverovatna i šta se dešava oko svega toga – to se ne može porediti sa Nemačkom. Ja sam neko ko traži izazov i to je ovde bilo prisutno od samog početka.

Uporedio je razlike između zemalja u kojima je nastupao.

- Ne možeš nikada da uporediš periode igranja u inostranstvu. Naravno da postoje neke sličnosti, ali ne možeš to u potpunosti da porediš. Mislim da smo mi u Nemačkoj veoma strukturisani. Sve je uvek tačno planirano, sve mora da ide pravolinijski. Sve je unapred određeno. To nije tako u zemljama kao što su Engleska, Holandija, a sada i Srbija. Kultura je jednostavno drugačija, malo raznovrsnija. Ostavlja se više prostora za druge stvari.

Usledila je i paralela između dva takmičenja.

- Ligu ne možeš ni približno porediti sa Bundesligom. Ali klubovi poput Partizana i Crvene zvezde bi verovatno bili negde između borbe za opstanak u Bundesligi i borbe za ulazak iz Cvajte Ostalo se zaista ne može porediti.

Tema je po običaju bio večiti derbi…

- Veoma sam ponosan na to što sam u Nemačkoj igrao mnogo derbija – bilo da je to niže-saksonski derbi, rurski derbi, frankonski derbi ili berlinsko gradsko rivalstvo. Tako da je bilo zaista nešto posebno doživeti jedan derbi ovde u Srbiji. Ono što moram da kažem unapred u Nemačkoj se ova utakmica verovatno ne bi ni završila kako treba. Verovatno čak ni ne bi ni počela. Bila je to sjajna i veoma uzavrela atmosfera na tribinama. Svaki navijač na stadionu bio je potpuno uključen u meč. U svim derbijima koje sam igrao u Nemačkoj, nisam doživeo ništa slično. Iako je svaki derbi u Nemačkoj na svoj način poseban, ovo je po celokupnoj atmosferi bilo nešto najbolje što postoji. Svako ko je pravi fudbalski navijač trebalo bi to da doživi – da dođe ovde i pogleda utakmicu.

Dva atraktivna pogotka u minule tri runde izazvala su brojne pohvale.

- Došao sam ovde jasno sa ciljem da pomognem igraču koji je igrao na mojoj poziciji, da ga kroz konkurenciju učinim boljim. I mislim da sam upravo tu ulogu i prihvatio. Imao sam dosta minuta, iako naravno uvek želim više – ja nikad nisam zadovoljan. Ali ako gledam poslednje tri utakmice, dao sam dva gola u tri meča. Može se reći da postoji mali uzlazni trend – i u minutima i u golovima i asistencijama. Tako da, što se mene lično tiče, sportski gledano, moji ciljevi su ispunjeni, ali nisu premašeni, jer nisam igrao više nego što bih želeo - kazao je Polter i dodao:

- Došao sam u klub kada smo bili prvi na tabeli. Sada smo nažalost nekoliko bodova iza Crvene zvezde. Kao tim i klub imali smo slabiji period. Sada ponovo igramo strukturisanije i pokazujemo bolju igru, iako to još uvek nije u potpunosti pretočeno u bodove. Nadamo se dobroj plej-of rundi, kako bismo na kraju obezbedili drugo mesto, što bi bilo veoma važno da klub sledeće sezone igra kvalifikacije za Ligu Evrope.

Opisao je i kako izgleda život u Beogradu, s obzirom na to da je poznat kao porodičan čovek.

- Moja supruga je došla u Srbiju dve nedelje posle mene. Sve smo spakovali i napunili gepeke automobila. Onda smo se sa oba auta vozili ovde i mislim da smo za oko 12 sati stigli. Deca su već nedelju dana kasnije krenula u međunarodni vrtić. To im baš prija. Moj stariji sin sada već prilično dobro govori engleski. Kao roditeljima nam je lepo da vidimo kako uče drugi jezik i upoznaju novu kulturu, iako možda još ne razumeju sve u potpunosti. To je zaista nešto lepo. Svi smo zajedno svaki dan i živimo ovde. Moja supruga redovno ide na pilates, uživa u tome i oseća se kao kod kuće, što je veoma važno. Tako ja mogu mirno da idem na trening, jer znam da se moja porodica ovde oseća dobro i da ne žalimo što smo došli ovde – to definitivno nije slučaj.