Тренеру Александру Савићу уручено је признање за дугогодишњи рад и допринос у националним селекцијама.
Бачкопаланчанину је захвалницу за две деценије посвећености државном тиму уручио генерални секретар Рукометног савеза Србије Иван Миливојевић.
Савићев допринос огледа се у томе што је водио репрезентацију преко 20 година, током којих су одигране више од 100 утакмица, као и по томе што је забележио запажене резултате на свим нивоима такмичења.
Осим тога, треба истаћи да је учествовао у развоју локалних талената, будући да је током периода припрема и мечева позвао око 70 играча из Бачке Паланке.
У каријери је, између осталог, водио и сениорски тим РК Синтелон у периоду када се клуб такмичио у највишем рангу, ослањајући се тада искључиво на играче из родног места.
Александар Савић истакао је да му је веома драго што је добио овакво признање, као и то што је неко препознао његов труд и рад:
– Мој однос према репрезентацији је алтруистички, дајем максимум у сваком тренутку. Посебно морам да истакнем и Жељка Радојевића и Александра Брковића, који поседују архиву и детаљну документацију о нашим репрезентативцима. Свако ко жели може да добије податке о играчима, чак и за оне који данас имају 28 година постоје забележени подаци још из периода када су имали 14. То је изузетно важно, јер омогућава јаснији увид у профил играча, посебно са психолошког аспекта. То тренерима касније доста олакшава посао.
Додао је да има много младих играча који желе да бране боје наше државе.
- Савез мора да прати и рукометаше из Републике Српске. Ти момци су заинтересовани да играју за Србију. Ако од њих десет један заигра и то је већ велики успех. Управо они могу да донесу ту малу, али кључну предност која прави разлику између четвртфинала и полуфинала – закључио је Савић.
БОРЗАШ: ВЕОМА ПОСВЕЋЕН
Репрезентативац Урош Борзаш имао је лепе речи за Александра Савића, на чији је позив први пут заиграо за Србију:
- Александра познајем од неке 2014, кад сам добио позив у тадашњу пионирску репрезентацију. Скуп је био у Кладову, сећам се да сам са великим ишчекивањем ишао тамо. Увек је био веома посвећен и много сам му захвалан, јер ми је управо он пружио прва искуства - да осетим како је то са 13–14 година бити репрезентативац Србије. Честитам му на свему што је постигао у рукометној каријери и желим му све најбоље.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.