Treneru Aleksandru Saviću uručeno je priznanje za dugogodišnji rad i doprinos u nacionalnim selekcijama.
Bačkopalančaninu je zahvalnicu za dve decenije posvećenosti državnom timu uručio generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije Ivan Milivojević.
Savićev doprinos ogleda se u tome što je vodio reprezentaciju preko 20 godina, tokom kojih su odigrane više od 100 utakmica, kao i po tome što je zabeležio zapažene rezultate na svim nivoima takmičenja.
Osim toga, treba istaći da je učestvovao u razvoju lokalnih talenata, budući da je tokom perioda priprema i mečeva pozvao oko 70 igrača iz Bačke Palanke.
U karijeri je, između ostalog, vodio i seniorski tim RK Sintelon u periodu kada se klub takmičio u najvišem rangu, oslanjajući se tada isključivo na igrače iz rodnog mesta.
Aleksandar Savić istakao je da mu je veoma drago što je dobio ovakvo priznanje, kao i to što je neko prepoznao njegov trud i rad:
– Moj odnos prema reprezentaciji je altruistički, dajem maksimum u svakom trenutku. Posebno moram da istaknem i Željka Radojevića i Aleksandra Brkovića, koji poseduju arhivu i detaljnu dokumentaciju o našim reprezentativcima. Svako ko želi može da dobije podatke o igračima, čak i za one koji danas imaju 28 godina postoje zabeleženi podaci još iz perioda kada su imali 14. To je izuzetno važno, jer omogućava jasniji uvid u profil igrača, posebno sa psihološkog aspekta. To trenerima kasnije dosta olakšava posao.
Dodao je da ima mnogo mladih igrača koji žele da brane boje naše države.
- Savez mora da prati i rukometaše iz Republike Srpske. Ti momci su zainteresovani da igraju za Srbiju. Ako od njih deset jedan zaigra i to je već veliki uspeh. Upravo oni mogu da donesu tu malu, ali ključnu prednost koja pravi razliku između četvrtfinala i polufinala – zaključio je Savić.
BORZAŠ: VEOMA POSVEĆEN
Reprezentativac Uroš Borzaš imao je lepe reči za Aleksandra Savića, na čiji je poziv prvi put zaigrao za Srbiju:
- Aleksandra poznajem od neke 2014, kad sam dobio poziv u tadašnju pionirsku reprezentaciju. Skup je bio u Kladovu, sećam se da sam sa velikim iščekivanjem išao tamo. Uvek je bio veoma posvećen i mnogo sam mu zahvalan, jer mi je upravo on pružio prva iskustva - da osetim kako je to sa 13–14 godina biti reprezentativac Srbije. Čestitam mu na svemu što je postigao u rukometnoj karijeri i želim mu sve najbolje.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
